Коврџавост листа спада у једну од значајнијих болести брескве. Фитопатогена гљива Taphrina deformans узрокује директне и индиректне штете. Директне штете огледају се у деформацији заражених листова, чиме се ремети нормална фотосинтетска активност, док су још значајније индиректне штете јер долази до превременог опадања листова (у току вегетације) чиме је значајно поремећен развој целе биљке.
Губитак лисне масе због опадања и до 100 % листова, биљка надокнађује формирањем нових младих листова, трошећи енергију и хранива које је требала искористити за формирање приноса. Овако ослабљена биљка има мањи принос и квалитет плодова, што се одражава и на наредну годину јер у период зимског мировања улази исцрпљена, осетљивија, и уколико се болест не сузбија и јавља у дужем низу година може доћи до потпуног сушења брескве.
Осим на листовима, на којима патоген проузрокује најозбиљније штете, симптоми прозроковача Taphrina deformans могу се уочити на свим зељастим деловима брескве: листу, младарима, цвету и плоду. Болест ковржавост листа назив носи управо због делимично или потпуно деформисаних листова који дебљају и наборавају се- коврџају. Оболели део листа губи зелену боју, просветљава и најчешће добија црвенкастољубичасту боју. На зараженим листовима појављује се беличаста превлака, лист жути, вене и опада, док се заражене гранчице, цветови и плодови деформишу, сасушују и изумиру. У оболелим биљним деловима патоген формира споре којима разнешене ветром или кишом доспевају на скривена места (пукотине коре, у пупољке) на којима се одржавају до наступања повољних услова за остваривање заразе. Већ у рано пролеће, у прохладном и влажном времену, са кретањем бубрења пупољака патоген остарује заразу и заражава домаћина. Остварена зараза остаје скривена око месец дана када се појављују први симптоми, тј. када је присуство овог патогена јасно видљиво на листовима. Када патоген оствари заразу више не постоји могућност његовог сузбијања. Зато је веома битно добро проценити тренутак примене фугицида непосредно пре остваривања заразе.Осим превентивних третмана бакарним препаратима на крају претходне и пре почетка наредне вегетације, потребно је уради третман пре падавина, управо у фази бубрења пупољака (раздвојени љуспасти листићи, видљива зелена тачка). Препарати за које се треба определити у том тренутку су:
*Дитианон (Delan 700 WG – 0,075%)
*Додин (Syllit 400 SC – 0,2%)
*Хлороталонил (Dakoflo 720 SC 2,5-3,5 л/ха; Odeon – 2,5 кг/ха)
*Цирам (Agrociram, Ciram 75 S или Diziram 76WG – 0,3 %).
Невена Ристић, дипл.инж.