Када коју варалицу користити највише зависи од искуства, а то многи риболовци чувају као тајну. Особина грабљивице да некад узима већу, некад мању варалицу, некад пливајућу, некад запањајућу.., обавезује нас да у торби увек имамо шири избор варалица. Најбитније за избор је познавање типова варалица и могућности њихове примене, али и познавање врста рибе која се лови, као и неких, праксом потврђених правлиа. У свету се производи безброј модела варалица, за све врсте грабљивица, и није лако одредити ону праву, јер је мали број оних које су примењиве у свим условима и за све врсте риба.
Избор варалице првенствено зависи од врсте рибе која се лови, односно величине очекиваног улова као и карактеристике одређене грабљивице да неки мамац радије узима од осталих. Поред тога, веома је важна локација рибе у речном току или мирној води, дубина и даљина на којој се креће или мирује, и њен положај у односу на препреке у води. Конфигурација обале и дна, као и врста дна су од значајног утицаја на избор варалице, а нарочито хидрометеоролошки услови као што су брзина тока воде, замућеност, облачност, количина светлости у води…
Са друге стране, требало би имати у виду карактеристике варалица које могу да задовоље одређене услове риболова, а то су: тип, модел варалице, облик, дужина, тежина, хидродинамичке особине, односно брзина тоњења, дубина зарањања, вибрације, акустични ефекти, боје и одбљесци, односно визуелни ефекти. На први поглед делује прилично компликовано изабрати праву варалицу за тренутне услове на риболовном месту, али нека правила која се тичу избора ипак постоје и плод су вишедеценијског искуства вараличара на многим рекама и језерима. То правило гласи: за мање рибе треба користити мале варалице, за веће велике варалице.
У пракси се дешава да велика риба узме малу варалицу, а мала велику. То није реткост, али се не може прихватити као правило, јер је далеко мањи број таквих случајева. Прегледом желуца уловљених риба, у највећем броју случајева у великим грабљивицама се налазе прилично велике рибе, знатно веће од оних које користимо као мамац, а код мањих риба у желуцима се налазе мале рибе јер веће не могу да прогутају, али ће зато напасти варалицу која јој ни у уста не може стати.
- За бистру воду и по сунчаном времену, требало би користити мање варалице, финијих вибрација и тамнијих боја, за мутну воду и ноћ користити веће варалице, јачих вибрација и дречавијих боја.
- У бистрој води и у условима добре видљивости, риба лакше уочава превару, па ће зазирати од великих и бучних варалица са јаким одбљесцима. Мање варалице у сивим (натур) бојама, фине вибрације, су у тим условима далеко ловније.
- Ноћу или у замућеној води, када се рибе оријентишу на прикупљање информација о плену бочном линијом, потребно је користити већу и бучнију варалицу, дречавије обојену и са јачим одбљесцима, и помоћи риби да је дефинише као добар залогај.
Мирослав Бундало