Славица живи сама у једном од лучичких сокака, подаље од главног пута. Месечно јој следује, са последњим повећањем, око 8000 динара наслеђене породичне пољопривредне пензије. Ближи се седамдесетој и највише брине како ће преживети зиму. У делу старе куће у којој самује, врата су урушена, готово не постоје. Иза њих је остаo слободан пролаз хладноћи и ветру…
Капија, кућа и типично сеоско двориште са амбаром за складиштење кукуруза, у одблеску новембарског подневног сунца, подсећају да су видели боље дане, да се земља обрађивала, да се није гладовало ни смрзавало. На то време пуног амбара враћа и живина, неколико кока које тумарају око шаке баченог зрневља. Славичин супруг је умро пре неколико година и она је остала сама, тешко покретна и готово немоћна без туђе помоћи.
-Да ја могу не бих никога молила, али не могу, немам снаге, немам моћ, јер сам боловала дечију парализу са 19 година. Била сам непокретна 6 месеци, па сам поново проходала. Тада сам неко време примала социјалну помоћ. Када сам се удала и дошла овде, помоћ није била потребна. Муж ми је умро од срца после 20 година брака, каже и показује на штап који јој је ослонац у кретању.
Славица није корисник социјалне помоћи јер има пензију која је у висини износа новчане накнаде социјалне помоћи, али од тога тешко може да се живи.
– Не могу да изађем на крај, платим мало ту струју и не могу да се скрпим. Дрва немам, хране немам и стално мислим како да купим оно основно, хлеб да купим…шта ми остане до 15, 16. у месецу, стотину динара. Најгоре ми је што немам дрва и што немам неке услове.
Кућа у којој живи нема воду ни мокри чвор. У дворишту је шмрк кога она сама не може да савлада.
Социјална искљученост и сиромаштво
У Србији је 25,4 одсто становништа у ризику од сиромаштва. Чак се 38,7 одсто њих налази у ризику од сиромаштва и социјалне искључености. Овакво сиромаштво има готово дупло већу стопу него што је просек за земље Европске уније.
Групе које су највише изложене ризицима од сиромаштва су назепослени, самохрани родитељи, особе које живе саме, особе са високим степеном инвалидитета, стари без пензија или са најнижим пензијама, деца, млади Роми, интерно расељена лица.
Истраживања су показала да последњих година није дошло до побољшања у развоју социјалних услуга у Србији. Иако постоје неке промене у односу на 2012, оне су мале. Број локалних самоуправа које пружају услуге, укупан износ средстава за ове намене, па чак и број корисника, остао је готово непромењен. Циљ мапирања је стицање увида у тренутни статус и број услуга социјалне заштите на локалном нивоу.
УВИЈЕМ СЕ И ЋУТИМ
Славица, ипак, није остављена сама себи. Корисник је програма проширених услуга Центра за социјални рад геронто домаћица које води Црвени крст, а финансира Град Пожаревац. Геронто домаћица која обилази Славицу два пута недељно и помаже јој је Драгана Деспотовић.
-Зимских месеци је нарочита мука са водом, објашњава Драгана. Да бар има једну чесму у кући, било би јој лакше. Овако, шмрк мора прво да се налије, па да се пумпа да би вода потекла…
Иначе, воду са шмрка у дворишту извлачи Драгана која је такође спаковала Славици и гранчице за ложење.
-Драгана ми много помаже. Што год ми треба она купи, донесе, намучим је за дрва… Прошле године је била блага зима па сам прогурала, сада ко зна шта ме чека, а дрва нема ни за децембар, забринута је Славица.
Као да се ништа не може против судбине и са њом мора да се помири, додаје:
-Увијем се и ћутим…
ГЕРОНТО ДОМАЋИЦЕ
Геронто домаћице које се налазе у програму „Помоћ у кући за стара лица и особе са инвалидитетом“, имају обавезу да својим корисницима пружају услуге као што су набавке, плаћање рачуна, помоћ у одржавању личне хигијене и хигијене стамбеног простора и у суштини су прилагођене сваком кориснику понаособ.
-Помоћ у кући за стара лица и особе са инвалидитетом је једна од услуга која припада групи проширених права у области социјалне заштите, каже Новица Ђорђевић, социјални радник Црвеног крста Пожаревац који непосредно са геронто домаћицама спроводи програм. Циљ је унапређење квалитета живота старих и инвалидних и стварање услова да могу да живе што дуже у свом природном окружењу. Њима је потребна мала помоћ и геронто домаћице их стимулишу да самостално раде оно што могу, а на себе преузимају оне обавезе за које нису способни. Код неког припремају лаке оброке, набављају намирнице ако нема ко други, плаћају рачуне, заказују здравствене прегледе, одржавају хигијену у стану, припремају огрев, ложе, зависно од потреба.
Програм помоћи је тако конципиран да геронто домаћица два пута недељно по два сата посвећује једном кориснику. Дневно обилази три корисника и има пуно радно време. Геронто домаћице не замењују децу или сроднике, каже Новица Ђорђевић, али остварују са корисницима контакт у коме има и доза присности и пре свега разумевања. Однос у пружању ове услуге се заснива на поверењу између домаћице и корисника. За ову врсту проширене социјалне помоћи у Пожаревцу, сада је ангажовано 15 геронто домаћица које обилазе и старају се о 85 корисника.