Прва награда на такмичењу вокалних солиста у оквиру овогодишњих „Царевчевих дана“ у Великом Градишту био је основни повод за рубрику у којој нам је саговорник Љубица Миладиновић, соло певачица. Наравно, само основ, јер рад и ангажовање у оквиру музичке уметности наше талентоване суграђанке је далеко шири. Љубица је наставник теоретских предмета у Музичкој школи „Стеван Мокрањац“ у Пожаревцу, али и руководилац Женске певачке групе и Дечјег етно хора „Градског ансамбла народних игара и песама“ Центра за културу Пожаревац.
Наша саговорница рођена је у Пожаревцу где завршава Основну школу „Доситеј Обрадовић“ и Основну и Средњу музичку школу „Стеван Мокрањац“.
– Моје детињство се сводило на музику, поготово – певање. Родитељи Мирјана и Слободан уочили су мој таленат и љубав према музици, и тако сам 1993. године уписала клавир. Ја сам одрастала уз лепу, квалитетну музику. Родитељи, поготово тата, као млади слушали су разнолике жанрове – од опере, преко џеза и блуза, до изворне музике. Тако сам као мала имала прилику да нађем касете са квалититним снимцима Бетовенове „Пете симфоније“, Гершвиновог „Американца у Паризу“, а на РТС-у слушала сам Даницу Обренић, Василију Радојчић, Станишу Стошића… и српске изворне мелодије. Лепа и питка музика није могла да заобиђе оно што носим у себи, а то је музички дар и жеља да се једног дана нађем на сцени, сећа се наша саговорница. Тако се моје образовање наставило кроз средњу музичку школу и то на два одсека – теоретски и соло певање, а основно знање из соло певања стекла сам од професорке Оливере Јанићевић.
Након средње Љубица Миладиновић уписује Општу музичку педагогију и Соло певање на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу што и дипломира. Имала је срећу и част да буде студент примадоне Радмиле Бакочевић:
– Она је посебна личност у мом животу, не само као професор и уметник, већ као неко ко ме је научио многим лепим стварима. Професорка Радмила је била узор чак у два правца: животном и певачком. Наравно, музичко образовање допринело је да осетим све лепоте сценског наступа. Са хором „Барили“ и професорком Каталин Тасић прошла сам огроман музички пут, стекла много искуства на великим музичким сценама.
Како себе видите у улози музичког педагога?
– Педагогија је за мене нешто посебно. Мишљења сам да је школа основа за здраву и напредну земљу. Образовање деце треба да буде приоритет свакоме од нас. Школа и знање отварају свака врата, а младом човеку који ступа на животну сцену је управо образовање најважније, одговара Љубица.
– Рад са децом није лак, потребно је пуно стрпљења, љубави, разумевања и знања. Као педагог много тога пролазим са ђацима. Волим да их ослушкујем, чујем њихово мишљење, разумем њихове несташлуке. Деца нису свесна колико их наставници разумеју, чак и када су строги, а признајем да су и они нама учитељи – уче нас како да задржимо оно што је већина нас одраслих заборавила – да будемо деца и да не скидамо осмех са лица.
Уз педагошки рад у Музичкој школи Љубица Миладиновић део времена посвећује сопственим солистичким наступима, али и као руководилац Женске певачке групе „Градског ансамбла народних игара и песама Пожаревац“ .
Награде и наступи
Љубица Миладиновић је још током школовања освајала бројне награде. Касније, као руководилац са Женском певачком групом осваја II и III награду на Вокалном етно фестивалу младих у Неготину 2014. и 2015. године, две прве награде на „ХорФест“-у у Ваљеву 2017. и 2018. године. Овој групи 2013. године стигао је позив за израду трајних снимака за Радио Београд.
Када је о самосталним наградама реч, ту су II место на „Царевчевим данима“ 2016. и поменуто I место – лауреат такмичења у категорији вокалних солиста на овогодишњој Манифестацији. Ту су и насупи са хором „Барили“ у Златној сали бечког „Музикферајна“ (стециште традиционалног Новогодишњег концерта), концерт са Београдском филхармонијом на „Коларцу“, у Народном позоришту у Београду, наступ на „Бемус“-у у Центру „Сава“ али и бројним важним свечаностима у Пожаревцу.
Можете ли упоредити ваш рад као соло уметника и рад са Певачком групом?
– Оба правца су прелепа и изузетно одговорна. Када сам сама на сцени, одговорна сам самој себи, међутим, када наступам са Женском певачком групом, одговорна сам за свих 19 чланица. Група је моја велика љубав и понос, а све је почело 2013. године позивом уметничког руководиоца „ГАНИП“-а Марије Влајовић која је предложила да радим са девојкама из фолклора. Заједничким трудом пет година широм земље презентујемо на најлепши начин Град, Ансамбл и матични Центар за културу и то кроз традиционалну музику, а мишљења сам да на публику, стручњаке и критичаре остављамо изузетан утисак.
Занимљиво је да ваш извођачки опус чине дела различитих жанрова, од класике, до староградске и етно музике. Извођачи се често фокусирају на одређену област, што код вас није случај. Колико је тешко ускладити тако широк дијапазон?
– Професионални певач треба да изводи различите жанрове – уз класичну треба певати и џез, поп, евергрин, изворну музику… Поред самосталног певања, често наступам са мојом пријатељицом сопраном Мартом Благојевић, али као и хорски певач, у Градском женском хору „Барили“ и у хору Музичке школе „Одјек“. Сво то залагање није лако, поготово због различитог начина певања, али је велики изазов. Када сам почела да се бавим изворном песмом, имала сам утисак да нећу моћи да научим оно што је неопходно за ту врсту музике, међутим, била сам упорна, много сам уложила у вежбање, али сам и слушала нијансе опробаних певача из Царевчевог времена.
Имајући у виду велики број свакодневних обавеза везаних за посао и наступе, да ли имате слободног времена и како га проводите?
– Ништа од овога што сам урадила у професионалном животу не би имало смисла да није моје породице. Сматрам да је мој највећи успех онај животни, а то су моје ћерке Милица, Ђурђа и Даница и супруг Златко. Они су део мог слободног времена, моја подршка и највернија публика. Када помислим на то да сам већ са тридесет година била трострука мама, ни један други успех ме не био учинио срећнијом ни поноснијом од мајчинства.
За крај уобичајно питање: шта вас очекује у наредном периоду?
-Као и до сада, мноштво наступа, концерата, такмичења и гостовања.
Влада Винкић