Запослен је у Термоелектрани „Костолац” у сменској служби одржавања блокова и постројења. Још као средњошколац био је двоструки првак Србије у проналазаштву, а за пројекат конструкције аероелектране у Врбасу осваја прво место. Израђује различите електронске уређаје и апарате који по квалитету не заостају за индустријским. Речју, то је Љубисав Грујић Груја. Рођен је 1962. у Великом Градишту где завршава Средњу машинску школу, а потом и Електротехничку за сервис и одржавање електронских уређаја. И то није све: дипломира на Вишој војној школи у Задру и најзад, учи за руковаоца машинама управљаних компјутерима. Наравно, то је само један сегмент живота овог нашег суграђанина који између две радне смене постаје „заробљеник“ књижевног стваралаштва.
Члан је Књижевног клуба „Браничево” из Пожаревца, „Мајдан” из Костолца, „Душан Матић” из Ћуприје и „Чегар” из Ниша. У издању Центра за културу Пожаревац недавно је објавио књигу поезије „Жаришта љубави”.
Како истиче, његов хоби – писана реч – лагано прераста у професију. Љубисав пише афоризаме, поезију намењену одраслима и деци , хаику поезију, а потписао је и велики број кратких прича и загонетки. А све је почело доста давно, још у основној школи.
– Као ученику седмог разреда у тадашњем часопису “Хумор” објављена су моја два афоризма за које сам, на велико изненађење, добио чак и пристојан хонорар. Веома брзо моје песме штампа школски лист „Чичак“, и то је већ био озбиљан почетак, прича нам Грујић. – До данас су афоризме и стихове које сам потписао као аутор објављивале „Вечерње новости”, „Илустрована политика”, „Хумор”, „Јеж”, „Стил”, ”Стршљен”, али и електронски часописиа „Афирматор”, „Етна”, „Авлија”, „Носорог”, „Шипак”…
Песмама, афоризмима и причама Љубисав је заступљен у преко 50 антологија и зборника широм Србије, Хрватске, Црне Горе, Бугарске… Наравно, поносан је на сваки настали и објављени рад, но, желео је да истакне објаве на „Вршачком перу”, „Моравским тајнама” у Ћуприји, „Гаравом сокаку” у Инђији , „Мору на длану” у Загребу , “Панонском галебу ” у Суботици, „За мирис божура” у Крушевцу, „Топлој речи” у Чачку, „Земљи славних предака” у Смедереву, „Песмама Андрић граду” у Вишеграду, „Огњишта вечни пламен” у Великом Поповцу, „Песничком конкурсу” у Софији, затим Плавници, Костолцу, Пожаревцу, Оџацима, Великом Градишту, Гоњем Милановцу, Београду…
Занимљиво је поменути да се у три зборника Енигматског савеза Србије налазе и загонетке овог ствараоца које су прошле строгу селекцију жирија.
– Мој афоризам „Да је мој деда мање волео Тита ја бих сада живео као Тито, а не као мој деда” по избору „Вечерњих новости ” ушао је међу најбоље афоризме за 2013. годину у конкуренцији више стотина афоризама који су током године објављени на њиховим странама, са поносом говори Грујић о свом афористичарском сегменту стваралаштва.
За песме, приче и афоризме Љубисав Грујић је награђиван десетинама признања, како у земљи тако и иностранству.
– Поносим се наградама за кратке приче на конкурсу „Миливоје Илић” листа „Реч народа“, „Мајсторским пером” у Вршцу, дипломом „Сима Пандуровић” за награђену песму у Ћуприји, дипломом “Песмодари мира” за друго место на првом Међународном конкурсу у Мачванском Прњавору, повељом за најлепшу песму о мајци Уметничког клуба „Расковник” из Смедерева, дипломом за најдуховитији афоризам и најбољу сатиричну песму 2014 у Мркоњић Граду…Награда је толико да их и не могу набројати, каже Грујић.
Имајући у виду број признања које је Љубисав освојио, тешко је избећи констатацију да спада у ред најнаграђенијих литерата нашег краја.
– Можда је тако, но, подвлачим да не пишем ради награда. Конкурси представљају изазов не би ли усредсредио таленат у квалитет писања, а евентуална награда дође као стимуланс и подстрек за још веће ангажовање, говори Љубисав о једној од најлепших страна стваралаштва, и наставља: – Ипак, на првом месту је дружење, упознавање књижевних стваралаца и занимљивих људи из те бранше. То је неописив осећај када схватите да сте део једне породице која се радује, не само сваком новом сусрету, већ и појединачном успеху сваког од нас.
У разговору са Грујићем, сазнајемо да се уз писану реч, овај стваралац опушта и уз несвакидашњи хоби.
– Реч је о сакупљању и рестаурацији старих радио-апарата и антиквитета, што је проистекло из мог образовања. И то није све – обожавам уређење врта и дворишта, негујем цвеће. Чак сам и у више наврата учествовао у надметању за најлепше двориште које организује лист „Реч народа“, говори Грујић. – Испуњеност овим активностима уз породицу и пријатеље, даје ми лепоту и смисао живљења као и унутрашњу смиреност…
Шта Вас очекује у наредном преиоду, посебно када је писана реч у првом плану?
– За штампу сам управо припремио другу књигу поезије као и збирку афоризама. Једна од њих биће објављена ове године, зависно од средстава и издавача, а планови су да сваке године објавим бар по једну књигу. Жеља ми је да то буде збирка дечије поезије, збирка хаику поезије, збирка прича… Но, видећемо. Искрено, верујем да ћу остварити планове јер добром организацијом, упорношћу и вољом се све постиже. Знате, ништа ми није тешко осим – мањка времена.
Текст: Влада Винкић