У Галерији савремене уметности у Пожаревцу постављена је изложба графичких радова “Дела из историјско-уметничке збирке Народног музеја у Пожаревцу”. Aутор изложбе Марина Радосављевић, историчар уметности, виши кустос Народног музеја је о самој поставци, између осталог, истакла:
– Схватање да је примарна функција уметничког дела лични израз осећајности чиме оно постаје и човеков израз уопште била је блиска и југословенским уметницима који су се приклањали асоцијативном, маштовитом и лирском. Међу њима је био и Стојан Ћелић. На графичким илустрацијама за поезију Стевана Раичковића Утехе лишћу рађене 1953/1982. из историјско-уметничке збирке Народног музеја, Ћелићева истраживања се крећу у правцу класичног вида експресионизма где он инсистира на експресији линије. Како у цртежу, тако и у графици, интересовање према метафоричном и наративно пластичном језику показали су и Бранко Миљуш и Миодраг Нагорни. Мешајући машту и реалност, мистику и науку, Миљуш апстрактним моделима које чине читави ланци различитих искустава геометријске апстракције, гради пластично аранжирано дело, често у изведеној боји. У историјско-уметничкој збирци се налази више графичких дела овог аутора, од почетка шесте деценије (Птичји град из 1961. и графичка мапа Плодне форме III из 1963. г.), преко седме и осме деценије (дела мале графике), крај осме деценије и почетак миленијума.
Док Миљуш романтизује своје визије, Миодраг Нагорни светом фантастике бива заокупљен кроз космичка кретања. Нагорни као један од најзначајнијих представника друге генерације београдских графичара окупљених око Графичког колектива, стожера развоја ове уметничке дисциплине, ствара један уређен свет створен из знања различитих области кога чине микроорганизми, фосили, инсекти, геометризовани симболи, фантастична бића… Овај свет Нагорни је градио са великом осетљивошћу за линију и њене вредности.
Изложба траје до краја јуна.
Извор и фото: ГСУ Пожаревац