Фудбалски клуб „Млади радник“ је највећи спортски бренд Града Пожаревца. Од свог оснивања 1926. године, па до данашњих дана, био је и остао симбол младости, спортске радости и понос Пожаревљана. Много је играча и руководилаца прошло кроз његове редове. Навијача је било на десетине хиљада, а играо је у бројним лигама, од Жупе до разних зона, српских лига, у Другој лиги (фузија са Грађанским из Свилајнца), Првој лиги Србије, у Супер лиги Србије (2009/10), са Црвеном звездом, Партизаном, Војводином, ОФК Београдом…
Стадион на Вашаришту памти лепе и тужне дане. После играња у елити и експресног испадања, долази до суноврата који се није могао зауставити због енормних дуговања и недомаћинског пословања (није плаћан ни обавезан порез), па је клуб силазио у нижи ранг и потом, као српсколигаш, отишао у стечај. Заправо је угашен, да би се, ипак, поштоваоци „Младог радника“ одмах пресабрали и основали исти клуб, истог имена са додатком године оснивања. Већина људи, који су били творци највећег успеха (играње у елити), али и творци тоталног колапса, су се повукли пред изазовом „Нови почетак“ са знатно мањим новчаним средствима. Скромне финансијске могућности, премештај у нижи ранг и оскудица на свим нивоима су захтевали много одрицања да би се урадила стабилизација клуба. Прелазна фаза била је у Зони „Дунав“ где је клуб враћен административним актом. После само једне првенствене сезоне, опет је административним потезом клуб убачен у Српску лигу. Кормило је поверено младом и амбициозном пожаревачком тренеру Андрији Ферлежу, који је успео да из састава, све самих играча из Пожаревца и околине, извуче максимум и освоји високо осмо место (46) у конкуренцији 16 клубова. Основни задатак свих у клубу био је да се избори опстанак на „Западу“, али је остварен „пребачај“… Свакако да су за овај успех најзаслужнији играчи, који су веровали у тренера Ферлежа и председника Ђорђија Бојатовића и њихов даноноћни рад.
Задатак је испуњен у првој српсколигашкој сезони
„Млади радник“ се после такмичарске 2017/18. усправио и доказао да је спреман да направи први значајнији корак, заправо мали искорак. Мада неки фудбалски стручњаци кажу да „Српска лига никад није била јача“, то је, ипак, само отрцана фраза. Уствари, ту се мисли на јачу финансијску конструкцију коју имају конкурентски клубови из других средина, али не и на квалитет. Пожаревац и његов клуба имају право да истакну кандидатуру за јуриш и освајање првог места већ у наредној сезони. Град под Чачалицом, као административно политички, културни, образовни и спортски центар Браничевског округа са преко 50.000 становника, требао би да има бар прволигаша.
У овом тренутку је веома важно да се прво ојачају редови руководства клуба и да председник Бојатовић оформи тим успешних људи за остварење тога плана. Подестимо да Бојатовић има вишедеценијско функционерско фудбалско искуство, а уз то је и веома способан привредник. Под условом да се редови руководства среде и ојачају, лако ће бити стручном штабу да ради и ствара резултатске успехе. Стварањем јаког управног апарата и дизањем квалитета игре на виши ниво, већ после првих победа, трибине стадиона на Вашаришту би биле пуне, јер Пожаревљани воле фудбал и знају шта је квалитетна игра.
За који дан ће се знати шта је урађено на плану унутрашње консолидације и какве су амбиције клуба у новој такмичарскј сезони 2018/19. у Српској лиги „Запад“ у којој ће се такмичи од наредне јесени још један представник из Браничевског круга, ФК „РСК“ из Раброва, који је у лигу ушао као првак Зоне „Дунав.“
Пожаревљани са нестрпљењем очекују да виде нови „Млади радник 1926“ убеђени да ће њихов клуб бити, што и треба, један од главних фаворита за освајање првог места на српсколигашком „Западу“ и да ће најзад, после неколико резултатски сушних година, кренути стазама славе. Момцима у црвеним дресовима треба само конкретнија и јача подршка за остварење тог циља.
Текст и фото: Р.Сандић