У Пожаревцу је на данашњи дан (5. новембар 1909. године) рођена светски позната сликарка и песникиња Милена Павловић Барили. Миленина мајка Даница, иначе веома образована жена, је праунука Саве Карађорђевић најстарије Карађорђеве ћерке. Миленин отац Бруно Барили из италијанског града Парма био је познати италијански композитор, музички критичар, песник и путописац.
Милена је детињство провела на релацији Пожаревац (Србија), Парма (Италија), углавом уз мајку која је бринула о њој и пружала јој велику подршку, а основно школовање стиче, делом у Пожаревцу, а делом у неколицини европских земаља. 1922. године Милена приватно завршава други разред гимназије и припремни течај за упис у Уметничку школу у Београду, на коју бива примљена, према речима њене мајке, као „вундеркинд” упркос чињеници да има тек 12 година. Уметничку школу похађа упоредо са нижом гимназијом. У Уметничкој школи предавали су јој познати српски ликовни педагози и уметници Бета Вукановић, Љубомир Ивановић и Драгослав Стојановић. 1926. дипломирала на Уметничкој школи у Београду и стекла право на положај наставника после које уписује минхенску сликарску академију. 1930. преко Италије и Француске одлази са мајком на пропутовање по Шпанији, где обилази Гранаду, Барселону, Севиљу, Валенсију и Кордобу. Шпанија је била Миленина велика чежња, што показују и многи радови који су претходили овом путовању Из Шпаније одлази у Париз, а затим у Лондон, где остаје до 1932. године. После Лондона враћа се у Париз где живи до 1939. године, јесен и зиму проводи у Ослу, а потом одлази у Њујорк. Следеће године самостално излаже у њујоршкој галерији „Julien Levy Gallery“ која се помиње као значајна референца у излагачкој делатности многих признатих уметника, посебно надреалиста. Бројни прикази у дневној штампи и уметничким публикацијама указују на добар пријем у њујоршкој уметничкој јавности. Проценивши да се због надолазећег рата неће скоро вратити у Европу, Милена почиње да тражи извор сталних прихода, а један од њих везан је за мoднe илустрaциje које бивају oбjaвљивaнe у „Вoгу“ тoкoм 1940. и 1941. Одлика Mилeниних дела из тог времене су дaмe у jeднoстaвним хaљинaмa сa спуштeним струкoм или дeкoлтeoм нeпрaвилнoг oбликa кojи oбнaжуje рaмeнa или лeђa, укрaшeнe пeрлaмa, цвeтoвимa, oгрлицaмa, минђушaмa, тиjaрaмa, брoшeвимa, лeпeзaмa, шaлoвимa. Сликaркa je свeтскe жeнe цртaлa пo узoру нa сeбe.
Стицајем животних околности здравље Милене Павловић Барили је после несрећног пада са коња и дугог опоравка, веома ослабило, а смрт ју је, као последица срчаног удара. затекла у сопственом стану у Њујорку 6. марта 1945.
Милена је кремирана, а урна са њеним посмртним остацима постављена је на гробљу близу Њујорка. Роберт Госелин је 1947. урну лично однео Бруну Барилију и она је 5. августа 1949. године положена на римском некатоличком гробљу . У исту гробницу касније су, по сопственој жељи, сахрањени и њен родитељи Бруно, 1952. и Даница 1965. године.