Истраживања су показала да је „Електропривреда Србије“ један од најпожељнијих послодаваца у земљи. Радити у једном овако великом и сложеном систему као што је ЕПС је част, али и велика одговорност. Пред запосленима, посебно у производним деловима ЕПС-а, много је професионалних изазова. Посао тражи пуну посвећеност, стручност и пожртвовање, посебно у рударском сектору, где се производни процес одвија под отвореним небом у свим временским условима. Објективно, старосна структура запослених на Површинском копу „Дрмно“ је неповољна, али долазе и млади кадрови, који су решени да с временом преузму одговорност од старијих колега.
Један од њих је Душан Стевић, мастер инжењер рударства, који има четири године радног искуства и најмлађи је инжењер смене на ПК „Дрмно“.
– Током школовања имали смо праксу и био сам упознат с радом на површинским коповима. Али тек када сам почео да радим и када сам се попео на моћне рударске машине, схватио сам да рударском послу човек мора бити потпуно посвећен и да га воли. За ово време било је лепих али и стресних тренутака, јер је коп „жив“, сваког дана се нешто дешава. Мора да се води рачуна о машинама, људима и производњи. Да бисмо остварили планиране задатке, јасно је да морамо да функционишемо као породица, да се узајамно помажемо и комуницирамо. Машине јесу важне као средство за рад, али људи и тимски рад доносе резултате, поручује Стевић и додаје: – Тешко је радити у свим временским условима, али ја волим радне изазове и посао који радим. ЕПС омогућава и стручно усавршавање. До сада сам имао прилике да идем на неколико симпозијума о рударству, компанија на овај начин подстиче младе да напредују, стичу нова сазнања и проширују своје видике у сваком смислу те речи.
Драшко Микић, инжењер за електротехнику, има радно искуство у струци, али је на ПК „Дрмно“ тек шест месеци. О раду на копу слушао је од оца, али тек када је почео да ради у електрослужби, могао је јасније да сагледа шта то значи.
– Задовољан сам како је организован систем у служби у којој радим и начином на који су ме старије колеге прихватиле. Оно што ме је потпуно фасцинирало јесте опрема и чињеница да се улаже у савремену електроопрему, као и да Коп „Дрмно“ иде у корак с временом. У принципу, добро сам се снашао и уклопио у тимски рад. Моје је да слушам старије колеге и да радим. Овде се брине о кадровима, њиховим правима и стално се инсистира на поштовању процедура и мера из области безбедности и здравља на раду. Услови рада јесу отежани, али ја своју будућност видим на копу, каже Микић.
Томислав Несторовић, дипломирани инжењер рударства, има шест година радног искуства на Површинском копу „Дрмно“ и најмлађи је шеф на неком од рударских система за површинску експлоатацију угља. Конкретно, обавља посао шефа БТД, односно угљеног система на копу.
Свако може да вам преноси своја искуства и сазнања о раду на копу, али све док човек сам не осети рударски хлеб, не може да има потпуну представу о рударском занимању. Први пут када сам пришао багеру СРс 2000, просто сам се заледио. С временом, уз помоћ колега, ствари постају јасније и човек добије самопоуздање. Објективно, јесте тешко и напорно радити на копу, не само због тога што се производни процес одвија под отвореним небом, ноћу и дању, већ највише због одговорности за људе, машине и производне резултате. Али и поред тога, леп је осећај када знате да сте део једног великог производног система који практично покреће Србију. Управо свест о томе да обављамо посао од општег друштвеног интереса мотив је да истрајемо, дамо максимум у сваком тренутку, истиче Несторовић.