Научни скуп о коњарству

Objavio: | 07/09/2017

У ЉУБИЧЕВУ О УЗГОЈУ, РЕПРОДУКЦИЈИ И ЗДРАВСТВЕНОЈ ЗАШТИТИ КОЊА

 

IMG_3734 - 1      У оквиру пратећих манифестација 54. ЉКИ на простору Ергеле „Љубичево“ протеклог четвртка и петка у организацији Факултета ветеринарске медицине Универзитета у Београду, Ветеринарског специјалистичког института „Пожаревац“, Српског ветеринарског друштва, Ветеринарске коморе Србије, Савеза за коњички спорт, олимпијске и ФЕИ дисциплине Србије, Коњичког савеза Србије и Ергеле „Љубичево“, одржано је Седмо регионално саветовање на тему: „Узгој, репродукција и здравствена заштита коња“.

-Овај симпозијум се првих пет година одржавао у Новом Саду у склопу Међународног сајма коњарства, а од прошле године приређује се у оквиру Љубичевских коњичких игара, што је и логично, јер је то најмасовнија манифестација која окупља коњаре и коње из свих крајева Србије. Кренули смо још давно са идејом да на једном месту сваке године окупимо све људе који се баве коњима и то узгојем, селекцијом, здравственом заштитом животиња, репродукцијом, власнике и љубитеље коње, и да покушамо да истакнемо неке нове ствари које су се у међувремену јавиле и проблеме са којима се сваке године суочавамо, истакао је у уводном излагању проф. др Драгиша Траиловић са Факултета ветеринарске медицине у Београду, главни организатор и један од идејних твораца овог саветовања.

            У име локалне самоуправе госте је поздравио председник Скупштине града Пожаревца Бојан Илић и изразио задовољство одржавањем овог симпозијума на простору Љубичева, истичући његов значај за омасовљење коњарства и унапређење коњичког спорта.

            -Пуно среће у даљем раду, надам се да ћете понете лепе успомене из Града Пожаревца и добродошли сте нам и следеће године, казао је Илић.

                        ВСИ – ВЕЛИКА ПОДРШКА

                            ОРГАНИЗАЦИЈИ СИМПОЗИЈУМА

            Велику подршку организацији скупа пружио је и главни и најтежи задатак домаћина Саветовања преузео Ветеринарски специјалистички институт „Пожаревац“, чија директорка Милица Лазић истиче да коњарство у нашем крају има јако дугу традицију и одржавање оваквих скупова на којима се размењују најновија сазнања и искуства из области узгоја, репродукције и здравствене заштите коња, свакако да доприноси како очувању, тако и унапређењу ове традиције.

            Председник Подружнице Српског ветеринарског друштва за Браничевски и Подунавски округ Иван Милош, истиче да је основи циљ саветовања подизање нивоа знања свих чинилаца у коњарству, почев од власника, преко тренера и јахача, па све до генетичара и ветеринара.

            -Ово није јединствен симпозијум само у Србији, већ у целом региону. Прошле године радионице су одржане у Ергели, а ове године биће их и на Хиподрому током одржавања изложбе коња. Прва се односи на процењивање добробити коња, што је изузетно битна ствар при транспорту, држању и нези, док је друга посвећана указивању прве помоћи код акутних обољења и повреда коња и она је важна људима који су свакодневно у контакту са коњима, јер могу да науче шта могу сами да учине и не направе грешку док не дође ветеринар, рекао је Иван Милош.

            Директор Јавног предузећа „Љубичево“ Мирко Стојановић изразио је наду да ће одржавање симпозијума постати традиција и да је то један од видова оживљавања активности у најстаријој ергели у Србији.

            Представник Управе за ветерину Бобан Ђурић истиче да је простор Ергеле „Љубичево“  идеално и право место за одржавање семинара оваквог типа, јер још од Милоша Обреновића представља центар коњарства.

              О СЕЛЕКЦИЈИ, ЛИПИЦАНЕРИМА

               И ВЕКТОРСКИМ  БОЛЕСТИМА

             Прво заседање у оквиру Седмог регионалног саветовања је управо било посвећено проблемима у селекцији коња и на ту тему говорила је проф. др Ружица Траиловић са Ветеринарског факултета у Београду. Ради се о непостојању одговарајуће здравствене контроле коња који улазе у репродукцију, о проблему наследних болести које сада могу да се ефикасно дијагностикују. Самим тим, уколико би се таква дијагностика спровела, било би спречено да грла која су носиоци наследних аномалија уђу у приплод. Друго излагање односило се на систем лиценцирања пастува липицанске расе и нешто више о томе говорио  је др Нидал Кораби из Загреба, представник Међународне асоцијације одгајивача липицанера. Након тога, директор Центра за вештачко осемењавање у Темерину Мирослав Урошевић излагао је о програму здравствене заштите кобила и пастува који улазе у приплод. О дијагностици вирусног артеритиса који се преноси током припуста коња говорио је Сава Лазић из Научног института за ветеринарство у Новом Саду.

            Друго пленарно заседање се односило на векторски преносиве болести. Са актуелним климатским променама све више се суочавамо са болестима које преносе крпељи, комарци и други вектори. У уводном излагању са епизоотиолошком ситуацијом у Србији и околним земљама, присутне је упознао проф. др Мирослав Валчић са Ветеринарског факултета у Београду. О току дијагностике крпељског енцефалитиса који је прошле године по први пут регистрован на простору Љубичева говорила је Милена Живојиновић из Ветеринарског специјалистичког института „Пожаревац“, док је о новим аспектима векторске зоонотске болести – грознице Западног Нила излагала Диана Лупуловић из Научног института за ветеринарство у Новом Саду. Након тога уследило је излагање о инфективној анемији копитара од стране Драгана Бацића са Ветеринарског факултета у Београду, док је Соња Обреновић са Ветеринарског факултета у Београду говорила о лајмској болести код коња.

            У оквиру трећег заседања било је речи о узгоју липицанера, расе коња која је у Србији најбројнија. За ту секцију били су задужени еминентни стручњаци, Нидал Кораби из Хрватске, Матеј Зобец и Барбара Турк из Словеније. Четврта пленарна седница била је посвећена раширености неких паразитских болести код коња, о чему је говорио др Иван Павловић из Научног института за ветеринарство у Београду. Последња истраживања указују на присуство јако великог броја инфицираних коња на овим просторима од болести коју преносе крпељи, под називом коњска бабезиоза. О новом, интересантном начину примене антипаразитика код коња – „pour –on“ терапији, где се практично коњи могу третирати тако што се заливају дуж леђа препаратом, излагала је Славица Живковић, професор у Средњој пољопривредној школи у Крњачи. Осврт на актуелне проблеме у коњарству дао је проф. др Драгиша Траиловић. Он је говорио о најчешћим грешкама у исхрани и болестима коња које се јављају као последица грешака у исхрани.

Уз теоретски и практичан део

Другог дана симпозијума одржане су четири радионице које су поред уводних излагања садржавале и практичан рад са коњима на самој ергели и пожаревачком Хиподрому. Прва у низу радионица односила се на хематолошка и биохемијска испитивања у дијагностици спортских перформанси и обољења коња, док је друга била везана за оцену добробити спортских коња. Затим је одржана радоница везана за вештачко осемењавање кобила дубоко замрзнутим семеном, док се последња радионица односила на прву помоћ код акутних обољења и повреда коња. Те радионице су значајне јер ветеринарима доносе одређене бодове. Ветеринари који су чланови Ветеринарске коморе Србије имају обавезу да прикупљају бодове из едукације, јер је то услов за продужавање лиценце. Иначе, и овогодишњи симпозијум био је акредитован код ове коморе.

Д. Динић

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *