Владимир Баљак је човек са три занимања. У Пожаревац га је из Задра довела 1995. године „Олуја“ и ту је као осамнаестогодишњак завршио четврти разред економске школе и стекао диплому трговинског техничара. Почео је одмах да ради, у продавници намештаја, у кафићима, тамо где је било посла. Конобар – бармен у кафићима је тако постало његово друго занимање. Остао му је веран до данас мада ради и трећи посао као геобушач у, како каже, државној фирми.
У свет у коме се точи пиво ушао је 1997. године у Пожаревцу. Пет година касније, 2002. одлази у Италију и ради као конобар осам година:
-Имао сам част, каже уз осмех, да точим врхунска италијанска пива.
У Италији је Владимир остао осам година. Стекао ново барменско и животно искуство, вратио се својој породици у Пожаревац и почео да ради у државној фирми. Плата није била довољна за породицу и поново се додатно прихватио „другог“ посла, оног за које је имао најдуже и најбоље искуство. У малом кафићу у Костолцу као додатном послу почео је да точи пиво, припрема кафу и све оно што је потребно. Стиже све, да буде на терену, често широм Србије у послу геобушача и са осмехом услужује госте у малом кафићу. Најређе је изгледа, код куће што му замерају једанаестогодишњи син и тргогодишња ћерка.
Искуство које је стекао у двадесетогодишњој барменској каријери и оно што је више научио посвећујући се овом необичном послу, крунисао је и наградама на регионалним и републичким такмичењима у точењу пива. Недавно је, управо захваљујући одличном плaсману у трочланој српској екипи посетио Белгију и упознао се са тамошњом културом производње и точења пива. На питање шта је најважније код точења, Влада каже:
-Најбитније је да су чаше кристално чисте. Чаша не сме да буде сува да пиво не би пенило. Следи само точење код кога се први млаз испушта.То се зове „жртвовање“ пива али је неопходно…
Владимир не крије од својих колега знање и спреман је да га подели. Углавном, при точењу пива да би гост био потпуно задовољан његовим квалитетом и услугом, користи се и нож, наравно специјалан „ да се одсече пена“:
Пиво се не пије као вино, каже, гута се у већим гутљајима јер се тада сва његова горчина и укус осећају на крају језика. Може да се конзумира од доручка до вечере и добро је уз готово све врсте хране, од риба преко меса до грицкалица. Наравно, према храни се бира и врста пива.
Када Владимир прича о точењу пива онда схватите да је и производња и конзумирање, корак по корак, чисто уживање. И да посао који изгледа једноставан, уз много знања, може да се ради на врхунски начин.
Д.Д.