Домаће ракије и друга пића произведена у домаћинствима често могу да замиришу на дрво, пластику, на загорело или да имају горак укус што никако не доприноси њиховом квалитету. Стручњаци, међутим, за све ове непожељне укусе и мирисе односно мане, имају лек. Како поправити квалитет ових производа, саветује Ана Ђорђевић, дипломирани инжењер прехрамбене технологије у ПССС Пожаревац.
ГОРАК УКУС
Ова мана настаје као последица прераде воћа заједно са петељкама и лишћем. Узрочник је врста алкохола која настаје из петељки и лишћа током ферментације (врења). Редуковање ове мане обавља се третирањем пића са епонитом (средство за уклањање непожељних мириса у винима и ракијама биљног или животињског порекла) у количиниод 20 – 100г/хл, при чему контакт овог средства и пића не треба да траје дуже од 24 часа.
МИРИС НА ЗАГОРЕЛО
Уколико су кљукил и комина великегустине, а при дестилацији се загревају директно на ватри, може се догодити да загоре. Продукти загоревања могу дати ракији горко –палећи мирис и укус. Ова мана ракије се веома тешко уклања. Потребно је урадити оглед и на тај начин одредити количину активног угља који би ублажио ову промену.
МИРИС НА СУМПОРДИОКСИД
Уколико се врши дестилација вина или кљука који су много сумпорисани (>7,5г/хл CО2), тада у дестилат прелази сумпордиоксид у гасном облику, који има веома продоран и боцкав мирис.
Отклањање ове мане ракије врши се третирањем пића са калцијум – карбонатом (кречом) још у фази дестилисања. Дестилат се сведе на 20 одсто в/в, а калцијум- карбонат се додаје све док не заостане мали нерастворљиви део. Довољно је око 300 – 400г/хлCаCО3, уз стално мешање, након 2–3 дана, пиће се одваја од талога. После тога потребно је поновити дестилацију, каже Ана Ђорђевић.