У Србији су рурална подручја заступљена у великом проценту , а што представља основу за развој сеоског туризма који се котира веома високо у развијеним европским земљама и једна је од омиљених рекреација како породица, тако и појединаца. Поред свежег ваздуха и уживања у природним лепотама и приступачније цене у односу на летовалишта су пресудне да се људи све чешће одлучују за овај вид активности. У земљама попут Србије, ова врста туризма може бити додатни приход становницима руралних подручја који се не баве пољопривредом.
Од развоја сеоског туризма предност осећају не само пружаоци услуга већ и локална економија која приливом туриста добија преко потребну финансијску стабилност. Такође, сеоски туризам може допринети оживљавању заборављене народне уметности и заната. Уколико сеоско домаћинство намерава да постане део туристичке привреде, онда домаћин, поред неизоставне воље и знања, мора да познаје закон и задовољи тражене стандарде. По закону, свако домаћинство које се бави сеоским туризмом мора да буде категорисано што подразумева да се тачно попуне подаци о услугама које нуде домаћинства. Домаћин мора да попуни и Изјаву о испуњености минималних техничких услова за уређење и опремање објеката за смештај, а што је регулисано Правилником о условима и начину обављања угоститељске делатности, начину пружања угоститељских услуга, разврставању угоститељских објеката и минимално техничким условима за уређење и опремање угоститељских објеката („Службени гласник РС“, бр. 48/2012).
Да би се побољшао квалитет сеоског туризма потребно је радити на едукацији свих који су укључени у развој сеоског туризма. Такође, мора да се побољша локална и регионална инфраструктура и да се учествује у брендирању производа. А велики разлог за то постоји, јер је сеоски туризам шанса за развој српског села .
Звездана Јовановић, дипл. инг.