KРИСТИНА СТУПАР рођена је у Београду 23. марта 1997. године и сада је ученик четвртог разреда природно-математичког смера у Пожаревачкој гимназији. Уз изузетан школски успех њена посебност је спорт – атлетика. Члан је Атлетског клуба „Пожаревац“. Прошле године је на државном такмичењу освојила треће место. Њени родитељи истичу: „Кристина се поред школе бави атлетиком од трећег разреда основне школе и то је њена највећа љубав“.
Учествовала је и на такмичењима у рецитовању и у беседништву.
Воли математику пошто сматра да то „није предмет који мораш да седнеш и бубаш“. Поред математике, воли биологију и често се пријављује да одради презентације како би научила неке занимљивости којих нема у уџбенику. Радо учи са најбољим другарицама, предмете који захтевају вежбу и разумевање, јер на тај начин лакше савладају градиво.
За себе каже: „Ја сам једна врло тврдоглава, упорна, причљива Кристина која мора да испуни све што зацрта и којој подршка породице и пријатеља много значи“.
Питање: „Када уче они којима су подједнако важни и школа и спорт?“ сматра тешким и објашњава: „Тренинг ми је одмах после школе и често увече немам довољно концентрације за учење, тако да се трудим да доста научим преко викенда, а да током недеље обнављам. Неке предмете најлакше савладам у групи, док ми за неке треба доста времена и морам да будем сама. Најлакше би ми било када не бих морала да одвајам још времена за учење ван школе. Волела бих да остајемо у школи и два, три сата дуже, али да се наше обавезе смање на минимум. Тако бисмо се можда и више посветили неким другим активностима“. Ово подржавају и родитељи. „Предложила бих мало више разумевања професора за децу која се баве интензивно спортом. Не у смислу да буду привилеговани или да не испуњавају школске обавезе, већ да им се да понекад мало више времена да постигну да науче градиво. Поготову у време такмичарске сезоне“.
За себе још каже: „Не бих могла никада себи да допустим да попустим у школи и будем лош ђак, док са друге стране не бих могла да се не бавим атлетиком. Једном сам ту грешку направила, имала сам велику паузу и не бих волела да се икада понови“. Родитељи сматарају да је спорт дао изузетан допринос у развоју њеног карактера. „Захваљујући спорту, научила је да увек постоје и победе и порази. Само највећи рад даје резултат“.
Тема за вршњаке, који су јој велика подршка и у спорту и у школи, је значај здравог, спортског живота. „Могла бих данима да им причам колико је битно да било шта тренирају и да буду физички активни!“
О професионалном развоју истиче следеће: „Мислим да сам особа која се од основне школе бори између школе и професионалог спортисте који желим да постанем. Волела бих да, поред завршеног факултета, успем да истрчим неко веће такмичење у дресу репрезентације. Волела бих да једног дана ускладим посао са спортом, да будем професионални спортиста који ће паметно искористити завршени факултет и оно што спорт доноси“.
Живкица Ђорђевић, педагог
-Током ове четири године Кристина нас је одушевљавала својом одлучношћу, упорношћу, посвећеношћу и успесима. Већ од самог доласка у гимназију јасно је било да је њена љубав према атлетици јак мотив да своје нове школске обавезе уклопи у спортски начин живота и да не само да не посустане, већ постане још успешнија. Поред свега тога, за своје другове је успевала да увек буде ту, а захваљујући својој непосредности и комуникативности брзо и лако је нашла своје место у одељењу. Као део нашег тима показала нам је колико јак можеш бити када се бавиш оним што волиш. Навијамо за њу! Желим јој да оствари свој сан!
Мирјана Живојиновић, одељењски старешина
-Кристина Ступар, девојка борбеног духа и невероватне енергије. Атлетска борилишта за њу су место где одмерава снагу са најбољим атлетичарима из целе земље. Доминира својом појавом, самоуверношћу и резултатима које постиже годинама у назад. Лепота, харизма, таленат и посвећеност чине да буде узор свим долазећим генерацијама. Браво Кристина! Хвала за сав понос који смо осетили захваљујући резултатима које си постигла.
Милена Нонковић, професорка физичког васпитања