На територији браничевског округа у наредном периоду пољопривредним произвођачима предстоје важне агротехничке мере: предсетвена припрема земљишта и сетва кукуруза. Предсетвеном обрадом земљиште се непосредно припрема за сетву (затварање бразда) што се обично обавља култиваторима, дрљачама или сетвоспремачима. Тим операцијама разбија се покорица и нарушава капиларни систем, чиме се чува влага, уништавају корови, физички уситњава сетвени слој земљишта и стварају услови за оптималну сетву. Ради смањења гажења пожељно је предсетвену припрему земљишта извести у једном проходу најбоље седам дана пред сетву. За постизање високих приноса кукуруза, неопходно је уносити органска и минерална ђубрива у довољним количинама и то чистих хранива: N-120 до 160 kg/hа; P2О5 -100 до 140 kg/ hа; K2О – 80 до 120 kg/ hа и стајњака 30 до 40 t /hа. Техника ђубрења кукуруза своди се на следеће: две трећине P2О5 и K2О треба унети у јесен приликом основне обраде земљишта као и једну трећину азота. Преосталa трећинa P2О5 и K2О унoси се предсетвено као и трећина азота. Остатак азота примењује се током прихрањивања.
– За сетву сваке године треба користити хибридно семе припремљено и упаковано према законским прописима. Сетву кукуруза би требало отпочети када се земљиште на дубини сетвеног слоја загреје на око 10 – 12 оC, што уз повољну влажност земљишта омогућава ницање за десетак дана. На основу истраживања, у већем делу нашег производног подручја оптималним роком сетве се сматра период између 10. и 25. априла. Уколико временски услови дозвољавају сетва кукуруза је могућа и у првој декади априла што омогућава да се постигну високи приноси, уз ранију бербу са мањим процентом влаге, а и да се обрада и припрема земљишта за пшеницу као чест наредни усев обави благовремено. Pанија сетва носи и одређене ризике, јер постоји опасност од касних пролећних мразева. Дубина сетве на нормалним и земљиштима лошијег механичког састава износи 5 до 6 центиметара, а на лакшим и сувљим 7 до 8 центиметара. Препоручује се да се сетва изводи пнеуматским сејалицама које обезбеђују високу униформност сетве и постизање планиране густине усева. Високи приноси кукуруза се могу остварити само уз постизање оптималне густине, односно оптималног броја биљака по јединици површине, а она зависи од дужине вегетације хибрида и намене производње, истиче Данијела Илић, мастер инжењер пољопривреде у ПССС Пожаревац.
Највећи број биљака по јединици површине препоручује се за врло ране хибриде, који се одликују мањим хабитусом, а најмања густина је код врло касних хибрида. Средње ране и средње касне хибриде (FAO група зрења 500 и 600) треба сејати на склоп од 50.000 – 65.000 биљака по хектару, а хибриде краће вегетације (FAO група зрења 300 и 400) од 60.000 – 70.000 биљака по хектару. Ради остварења оптималног броја биљака у берби, количину семена у сетви по правилу треба повећати за 10 до 20 посто у односу на оптималан број биљака.
Д.Д.