Перјаница рукомета у Браничевском округу је мушка рукометна екипа Рудара из Костолца. Момци тренера Драгана Ајдачића се срчано боре и уз подршку својих верних навијача ове полусезоне су у веома јакој конкуренцији на седмом месту са 12 укњижених бодова. Међу квалитетним првотимцима бриљантне партије даје Ненад Недељковић (1993). Прави је ахитекта игре „зелено-црних.“ Један је од најбољих средњих бекова у Супер лиги Србије. Поред тога што ствара шансе саиграчима, прецизан је шутер. Као голгетер убедљиво је први на листи стрелаца са 114 датих голова у 14 одиграних утакмица. Другопласирани Андрија Атанасковић (Дубочица, Лесковац) дао је 99, а трећепласирани Павле Бандука (Нови Пазар) 95 голова.

Недељковић је рођени Пожаревљанин и прве рукометне кораке је започео у родном граду. Играо је у клубовима МРК Пожаревац, Синђелић (Београд), Нова Пазова, Обилић (Београд), Рудар (Костолац), Партизан (Београд), ТУС Либек (Немачка) и сада је опет у Рудару. Минуле јесени три пута је проглашаван за играча утакмице.

Недељковић (185, 87) је високи интелектуалац који поседује  звање мастер инжењера рударства. Поред завршеног Рударског факултета и играња рукомета, успео је да стекне звања тренера и  националног судије за рукомет.

 -Мој отац Мирко играо је рукомет у Младом раднику, а потом је постао тренер, успешан савезни судија и контролор. Он ме је упутио у тајне рукомета и дан данас је уз мене. Упоредо уз играње рукомета редовно сам студирао и постао инжењер рударства. Ништа ми није тешко. Радим посао који волим у ТЕ-КО  Костолац, на копу Дрмно и нормално, играм рукомет, каже Недељковић и додаје:

 -Живим у Пожаревцу са родитељима, свакодневно путујем на посао и на тренинге у оближњи Костолац. Имамо солидне клупске услове, искусног тренера и екипа смо коју одликује велико другарство. Циљ нам је да останемо у елитном друштву јер смо једини клуб из Браничевског округа који је у најквалитентијем рангу такмичења у Србији. Уз то, волео бих да останем најбољи голгетер, каже Недељковић.

                                                              Текст и фото: Р. Сандић

Share.

Comments are closed.

Skip to content