Јуче је генерација матураната Гимназије у Пожаревцу која је дипломе добила у пролеће 1964. године, села поново у школске клупе, овај пут у знак сећања на време младости. Наиме, испред школе „Доситеј Обрадовић“ у којој се некада налазила Гимназија срели смо се са лекарима, адвокатима, генералима, професорима, архитектама … који су дошли да обележе педесет пет година од дана када су средњошколске дане заменили факултетским или неким другим животним стазама.
– Данас су са нама и драги професори Живорад Панић који нам је предавао предвојничку обуку и Босиљка Милић од које смо учили српски језик и књижевност, рекао нам је познати пожаревачки адвокат Србислав Стојановић. – Живо се сећам тог дана 1964. године који је био сунчан попут данашњег, када је нас деведесеторо, такозвану велику матуру обележило у ресторану у Забели. Данас нас је, стицајем животних околности мало мање, али је очигледно да смо у истом расположењу попут оног од пре 55 година. Можда делом захваљујући и томе што смо током протеклих деценија извршили своју друштвену мисију и остварили се и као људи и као стручњаци.
После традиционалне прозивке у учионици и евоцирања успомена на време школовања, професоре и колеге, давних шетњи Старим корзоом или излета до Чачалице и Тулбе, некадашњи матуранти су овај дан наставили дружењем у једом од пожаревачких ресторана.
Текст и снимак Влада Винкић