Буџет Градске општине Костолац за 2018. годину по Ребалансу један, усвојеном на седници Скупштине у среду 27. јуна, износиће 290.575 милиона динара. Основни буџет, планиран за 2018. годину и усвојен на седници 29. децембра прошле године износио је 254.281 милион динара. Расходи планирани Одлуком о ребалансу један су такође увећани и износе 298.436 милиона динара. Разлика у буџетском дефициту од 7,8 милиона динара биће покривена неутрошеним средствима из претходних година.
Одлуку о ребалансу један буџета Градске општине Костолац одборницима Скупштине којом је председавао Иван Савић, образложила је Зденка Радосављевић, виши стручни сарадник на пословима извршења буџета.
Мада је годишњи буџет ГО Костолац за 2018. годину ребалансом увећан, одборници који су учествовали у расправи нису задовољни висином износа али ни учешћем у оквиру буџета Града Пожаревца. Др Јасминка Ђорђевић Милорадовић из Одборничке групе „Искорак – Двери“ израчунала је да у односу на буџет Града Пожаревца који износи 6 милијарди динара, костолачки је тек 2 одсто. У расправи о првом ребалансу буџета највише питања је постављено око реконструкције парка и уличних дрвореда, односно суме од 62 милиона динара предвиђених за ову намену.
Одговорио је председник ГО Костолац, Серџо Крстаноски који је објаснио да ће током три наредне године почев од ове 2018. Костолац добити из Фонда за заштиту животне средине преко 101 милион динара за ширење топлификационе мреже на локацији „Пијаца“ и замену и реконструкцију парка и дрвереда у 26 улица.
Скупштина ГО Костолац је иначе, разматрала и донела одлуку о завршном рачуну буџета Градске општине за 2017. чији је саставни део био извештај екстерне ревизије.
На седници Скупштине једногласно су прихваћени предлози за доношење Статута ГО Костолац као и Пословника Скупштине ГО Костолац. Образложење је дала секретар Скупштине Слађана Петрушић уз напомену да оба нова акта треба да буду урађена и усвојена за 6 месеци и да се доносе након Измене и допуне Закона о локалним самоуправама. Овим Законом, што и актима треба да се потврди, како је објаснила, обезбедиће се веће и директније укључење грађана у рад локалне самоуправе, промене у функционисању месних заједница, веће надлежности Општинког већа у појединим областима као и могућност међуопштинске сарадње.