Престижну титулу „Најбољи библиотекар“ коју додељује Скупштина Библиотекарског друштва Србије, еминентни жири у 2018. доделио је Татјани Живковић, дипломираном библиотекару саветнику – руководиоцу Завичајног одељења и Одељења старе и ретке књиге Народне библиотеке „Илија М.Петровић“ у Пожаревцу.
Сјајан повод за сусрет са особом која своје стручно и богато искуство несебично дели са истраживачима на изради завичајних монографија, неодлучном читаоцу предложи дело за читање, на јединствен начин представи књижевно дело, речју, особом која филигрански прецизно и с` љубављу тка једну од нити библиотекарства у граду под Чачалицом.
Из родног Земуна Татјана са родитељима и сестром у Пожаревац долази 1969. године:
– Овде су се моји родитељи доселили службом. Тата Драгојло радио је као наставник историје и географије у бројним местима у околини, док је мама Миланка обављала посао благајнице у Дечијем вртићу, сећа се Татјана доба када је породица Мрђа дошла у Пожаревац.
-На сестрино и моје васпитање и даљи животни пут пресудан утицај је имала мајчина упорност и енергија и очева принципијелност и доследност.
Татјана је похађала основну школу „Вељко Дугошевић“ а потом Пожаревачку гимназију коју завршава као ђак генерације. Занимало нас је како се одлучила за студије филозофије Универзитета у Београду, где дипломира на Групи за чисту филозофију и потом, рад у Библиотеци.
– Утицај да студирам филозофију имао је професор Богољуб Трифуновић који је био изузетан педагог и предавач, те за упис на Факултет није било дилеме. Након дипломирања указало се радно место у Народној библиотеци где сам запослена од 1989. године до данас. Библиотека је тада била у саставу Центра за културу Пожаревац на чијем челу је био Љубиша Ђокић, а управник Библиотеке Миодраг Ничић.
Како је текло Ваше професионално агнажовање?
– У Библиотеци сам радила на свим стручним пословима од обраде књига, матичних послова, дигитализације, међубиблиотечке позајмице, библиографије и рада са истраживачима. За сав пословни успех дугујем захвалност колегама и колегиницама на изузетној сарадњи, узајамном поштовању и солидарности.
Ваш рад у овој институцији, перманентно прати развој нових технологија и измена улоге библиотеке и библиотекара у друштву.
– Тако је. Поменуто је основ да ће библиотеке у будућности имати две основне функције: културно-информациону и музејску.
За Вама је преко 40 стручних радова из области библиографије и завичајне културне историје, али и велики број предавања као и стручних скупова. Можете ли се осврнути на део ове сфере?
– Поводом прославе поводом 150 година од оснивања Читалишта у Пожаревцу 1996. године објавила сам са колегиницом Бојаном Ћирковић прву свеску Каталога старе и ретке књиге у нашој Библиотеци. Од тада започиње мој рад на библиографији из области културне и завичајне историје Пожаревца. Након неколико каталога и 2 монографије Библиотеке, где сам била коаутор постајем редовни учесник „Сусрета библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића“ који се одржавају у Инђији. Посебно сам поносна на књигу Ратни дневник 1916-1918. Драгутина М. Ранковића из Пожаревца, чији сам рукопис приредила за штампу. Књигу је објавила пожаревачка библиотека, 2010. године, а предговор написао мр Велиша Јоксимовић.
Вреди поменути и Пројекат финансиран од стране Министарства културе Републике Србије када 2015. године са колегиницом Вером Зарић Митровић потписује публикацију „Стара и ретка књига у пожаревачком крају“, док је наредне године учесник стручног скупа „Манастирске и црквене библиотеке- чувари културне баштине“ у Великој Ремети. Татјана је и председник Жирија песничке манифестације „Ћирилица – огледало српске душе“, модератор књижевних вечери али и чест гост радијских и ТВ емисија путем којих презентује приказе књига.
Имајући у виду бројне обавезе, имате ли времена за друге активности и шта Вас релаксира у слободно време?
– Обзиром да сам по природи посла упућена на завичајне писце имам велико поштовање према писаној речи. У слободно време пишем рецензије и приказе књига завичајних аутора и помажем да исте презентују јавности. Уживам у дугим шетњама у природи које ми доносе посебан осећај унутрашњег склада и испуњења.
Како изгледа Ваш радни дан?
– Оно што је најзанимљивије у нашем послу је разноврсност људи и услуга које библиотекари пружају корисницима – од предшколаца, ученика, студената, научника до обичних грађана који долазе да истражују своје порекло или неку другу област само из хобија. Сваки дан је посебан и непредвидив у складу са потребама људи којима су наше услуге неопходне.
Мото који Вас води кроз живот и рад?
– Моја омиљена мисао из студентских дана била је Хераклитова изрека „Карактер је човеку судбина“. Наиме, од људског карактера зависи наше вредновање унутрашњег и спољног света, као и одлуке које у животу доносимо. Најважније у животу је имати душевни мир, љубав према ближњима и ономе чиме се бавите.
Влада Винкић