Како нас до ХХIII Глумачких свечаности „Миливоје Живановић“ дели мало времена, посетили смо Центар за културу Пожаревац и искористили прилику да разговарамо са директором ове институције Драгим Ивићем, који је уједно и директор овогодишњег Фестивала. Занимљиво је да смо при уласку осетили опуштену атмосферу, што нам је дало до знања да су све припреме приведене крају и да завеса велике сцене чак и овог трена може да се отвори за једну овакву манифестацију.
Али, и не само њу.
Поштујући традицију, овогодишње Глумачке свечаности ће због великог народног празника Ускрса почети нешто раније, у петак 30. марта, а окончати проглашењем победника и предста- вом у његову част у среду 4. априла. Оно што нас је посебно занимало био је сам избор пред става.
– Наш овогодишњи селектор др Миливије Млађеновић дао је један изузетено богат репертоар различитих жанрова. Пред гледаоцима и жиријем наћи ће се и класика, савремена класика, ко-медија и много тога лепог и квалитетног што је уочено још пре две недеље када је већина карата за овогодишње Глумачке свечаности – распродат. Наравно, квалитет и драж једног фестивала са једне стране дају представе и глумци, а са друге жири који их оцењује, каже Драги Ивић.
МИРА БАЊАЦ НА ЧЕЛУ СТРУЧНОГ ЖИРИЈА
Према традицији Глумачких свечаности креације на сцени током сваке представе оцењују два жирија, стручни и жири публике, који проглашавају глумце вечери. За носиоце најбољих остварења као награде предвиђене су слике маестра Павла Миладиновића, акварели Миливоје Богосављевића и спомен на глумца аутора магистра Мирка Арсића. На крају манифестације стручни жири додељује најбољем глумцу велику награду Глумачких свечаности, статуету Миливоја Живановића, рад академског вајара Јована Солдатовића, као и новчану награду.
– Овогодишњи стручни жири предводиће легендарна Мира Бањац, ту је и др Мирослав Мики Радоњић театролог, као и Ана Софреновић драмска уметница, говори Драги Ивић. У жирију публике ове године наћи ће се Дејан Дачић, Марко Савић и Марија Паповић, речју, гледаоци врло високог ранга у академском смислу речи, што уосталом наша пожаревачка публика и јесте.
Пратећи програми Глумачких свечаности
У петак 30.марта тридесет минута уочи почетка овогодишњих Свечаности, у Великом холу Центра за културу биће отворена изложба „Српска војничка и заробљеничка позоришта у I Светском рату“ аутора Олге Марковић. Сутрадан, последњег дана марта, у Малој сали Центра за најмлађе љубитеље сцене Омладинско позориште „Миливоје Живановић“ извешће представу „У цара Тројана козије уши“ коју је адаптирао и режирао Радомир Ђорђевић. Поче так је у 12,00 сати.
Према традицији, другог априла, на дан рођења великог глумца, организован је одлазак на Ново гробље у Београду где ће бити положено цвеће на гроб Миливоја Живановића. У уторак ће у Малој сали Центра за културу бити представљена књига Александра Милосављевића „Позоришни Дирер и други записи“ о којој ће уз аутора говорити театролози др Мирослав Радоњић и др Миливоје Млађеновић. Почетак је у 12,00 часова. У истом простору и уисто време, само дан доцније поштоваоци глумачке професије имаће прилик у да присуствују промоцији ауторизоване биографије Мире Бањац, “Не дај се”, ауторке
Татјане Њежић. Уз Mиру Бањац и Татјану Њежић овом приликом говориће и Мирослав Радоњић.
„КОРЕШПОДЕНЦИЈА“ ОТВАРА СВЕЧАНОСТИ
Прве вечери Глумачких свечаности, 30. марта, на великој сцени Центра за културу представиће се „Звездара театар“ Пекићевом „Корешподенцијом“ у режији Горчина Стојановића. Дан касније ће се пред публиком и оба жирија наћи чланови „Атељеа 212“ комадом „Моја ти“ Олге Димитријевић, а у редитељској поставци Александре Милавић Дејвис, док је недеља, 1. април, резервисана за представу „Аника и њена времена“ чији је драмски предложак списатељица и редитељка Ана Ђорђевић нашла у приповеткама нашег нобеловца Ива Андрића. „Кад би Сомбор био Холивуд“ ауторски је пројекат Кокана Младеновића који ће извести глумци Народног позоришта Сомбор, док је последња у низу такмичарских представа и данас атрактивна црнохуморна Нушићева гротеска „Ожалошћена породица“, коју под редитељском палицом изводи ансамбл Народног позоришта у Београду. У част победника, последње вечери Глумачких свечаности биће изведена представа Београдског драмског позоришта „Црна кутија“.
Овогодишњу Манифестацију финансирају Град Пожаревац и Министарство културе Републике Србије, а чињеница је да је Центар за културу током протекле године, захваљујући ГрадуПожаревцу као оснивачу, уложио велика средства за формирање тонско – светлосног студија. Самим тим амбијентални квалитет ХХIII Глумачких свечаности биће подигнут на далеко вишу дистанцу.
– Сада су ту најсавременији монитори, тако да су и сцена и цела сала квалитетно озвучени, не би ли се добио што вернији аудио утисак, вели Ивић. Такође, када је о светлу реч, сви наши уређаји су дигитализовани.
Кључ града
Кључ града домаћин свечаности – Градоначелник Пожаревца
уручује на чување Председнику жирија манифестације Глумачке свечаности „Миливоје Живановић” у знак уважавања. Кључ је сачињен да изрази највиши облик гостопримства за све госте у нашем граду. Створен у форми уметничког дела, он представља трајно културно обележје и заштитни знак Глумачких Свечаности. Аутор кључа је мр Миливоје Богосављевић академски вајар и сликар.
И ПОСЛЕ ФЕСТИВАЛА – ФЕСТИВАЛ
Окончањем овогодишњих ХХIII Глумачких свечаности „Миливоје Живановић“ затвара се тријада коју уз овај, чине фестивали „Живка Матић“ и „Миливојев штап и шешир“. Наравно, ова чињеница није разлог за предах у пожаревачком „храму културе“ јер већ после ускршњих празнике следи „Фестивал младих“. И то није све.
– Наиме, највероватније у јуну, у Виминацијуму ће почети још један фестивал на коме ћемо са професионалним позориштима покушати да обновимо мотиве из времена антике, из времена праскозорја позоришта, говори Ивић. -Биће то прилика да се на сцени појаве позоришне представе инспирисане делима аутора давно прохујалих епоха и видимо нешто што ће том простору пријати и одговарати. То ће бити допунска презентација не само места Виминацијум, већ ћемо у интеракцији са позориштем показати да позориште није ништа млађе и неважнијеод некадашњег велеграда, у коме су такође постојали театри. Поменути фестивал биће спона ка серијалу програма популарно названих „Под сјајем звезда“. Подсећања ради, током прошлог лета за неких 45 дана изведено је преко 120 програма, што у Србији није урадио нико.
– Као што се зна, то нису само аматерски, већ има и високо професионалних програма, који сузаправо окосница тог читавог сегмента, говори Ивић. Са задовољством помињем да су се у реализацију укључиле и бројне невладине организације и групе грађана које су се веома озбиљно прихватиле посла, не зато што добијају средства Града, већ зато што су нашли прилику да ту покажу много тога занимљивог, квалитетног и до сада невиђеног у нашем граду: од класичних културних садржаја, виртуелних изложби, перформанса, пројекција све до спортских активности и разноликих презентација.
СПОМЕНИЦА ПОЖАРЕВАЧКОМ МИРУ
Центар за културу Пожаревац је увелико у току и са припремама за још један значајан сегмент који нас ускоро очекује. Наиме, у оквиру својих ингеренција људи окупљени око ове институције преломиће кроз културну призму један значајан историјски догађај. Реч је о тристотој години од потписивња Пожаревачког мира.
– „Гвардија“ која ради под нашим окриљем и њен уметнички руководилац госпођица Теодора Димитријевић, на основу моје идеје, добили су занимљив задатак да компонују и реализују
симфонијску свиту, односно, пригодну споменицу „1718.“ Која ће премијерно бити изведена у дане обележавања значајног историјског датима. Још увек не знамо да ли ће композиција бити изведена у простору Центра за културу или на Тулби крај самог обележја Пожаревачком миру, али је чињеница да ће наша „Гвардија“, која је још један од успеха Града, бити у прилици дапромовише уникатно уметничко дело.
И овогодишње 55. Љубичевске коњичке игре имаће програмску подршку Центра за културу Пожаревац, чиме се наставља богат низ активности чији смо делић успели да забележимо током сусрета са директором Ивићем. Чињеницом да јесењи програми ове институције воде у једанаести фестивал „Живка Матић“, а потом у наредни циклус глумачко-позоришних надме-тања и бројних редовних активности, речником жаргона може се закључити да је ово точак који се не зауставља.
Влада Винкић