Наш суграђанин Урош Јанковић је оснивач и дизајнер Студија „WOOD LINE“ чија је основна активност пројектовање и израда комадног намештаja и расвете. Филозофија којом се запослени у Студију баве је да крајњи производ своју функционалност и употребљивост поседује у форми која је лако прилагодљива, а коришћење интересантније. Вођен мотом да намештај није нешто што се само користи, већ и нешто са чиме се живи, тим окупљен око Уроша, током прве деценије постојања, сваким даном плени све већу пажњу јавости, док је бренд Студија „WOOD LINE“ тренутно у фази освајања европског и светског тржишта.
Одрастао у пожаревачкој инжењерској породици, где су отац Александар и сестра Јелена архитекте, старија сестра Тања грађевински инжењер, а једино мајка Радмила по струци доктор, Урош је основе данашње професије пронашао у симбиози дечије игре и породичне традиције.
– Почело је кроз игру са другарима у близини тениских терена. Било је то када смо одлучили да направимо мердавине за једно дрво. Радили смо по нахођењу, како деца раде, неспретно, без пуно размишљања, али смо од неких летвица успели да их завршимо. Памтим онај осећај и усхићење када смо преко њих успели да се попнемо. Мислим да је то био моменат када сам схватио да ми испуњава креативан рад, који захтева неке више изазове, сећа се наш саговорник.
Наставак интересовања за рад са дрветом Урош везује за деду са мајчине стране, у чијој столарској радионици се заљубио у дрво и рад са њим.
-Иако ми је и други деда био занатлија и каменорезац, код мене је љубав према дрвету превагнула: дошло је до синергије дрвета и пројектовања, чега постајем свестан и одлучујем да упишем архитектуру.
Но, није ишло како је замишљао. Због лошег просека у Гимназији, није био на листи примљених за жељену архитектуру, када постаје разочаран у сваком смислу, јер је био корак даље од своје замисли. Ипак, неуспех око уписа на архитектонски факултет, Урош преокреће у своју корист: одлази на Шумарски и на наговор сестара да не паузира годину, предаје индекс јер сазнаје да постоји одсек који се бави дизајном. Срећна околност!
– Посебно сам везан за тај факултет. Најлепши тренуци који су ми се десили и пријатељства која сам започео, остварили су се тамо. Инспирисан сјајним професорима, посебно професорком Јеленом Матић, успео сам да искристалишем животне циљеве и задам правац кретања. За време студија почео сам професионално да се бавим пројектовањем намештаја, говори Урош – Основао сам бренд „WOOD LINE DESIGN STUDIO“ и то баш са колегама из клупе, са којима и данас радим. Личним успехом сматрам то што радим са пријатељима и са њима делим енергију и ентузијазам према послу.
Урош је рад усмерио на расвету и намештај комадног типа и поред тога што је изучавао констуркције и својства дрвета, интензивно изучава психологију коришћења употребних предмета у чему добија додатну инспирацију:
– Трудио сам се да добро упознам посао којим се бавим, како бих дубље зашао у струку и дошао до најбољих решења. Сматрао сам да је логичан пут да се посветим конкурсима, јер сам само преко њих могао да учиним мој рад видљивим.
Током студија осваја десетак првих награда за дизајн и научно истраживачки рад, што на европским што регионалним такмичењима, и учествује на преко 70 изложби.
– По дипломирању, посвећујем се дизајну и бренду и објављујем прву колекцију. У пословном смислу то је за мене био пресудан тренутак. Колекција је одјекнула и око бренда су се окупили људи са којима сам формирао тим и са којима и данас радим. Постали смо премиум бренд за дизајн, који је признат у Европи, а због иновација постао аутентичан.
Занимљиво је да Урош са колегама намештај израђује ручно, па чак и електонику коју уграђују у лампе. Ради се од домаћих врста дрвета и заједно теже да представе српски дизајн свету и све оне лепе вредности које имамо.
Како проводите радни дан?
– Нисам неко ко дели своје време кад ради и кад не ради, већ само неко ко сматра да ако воли нешто што ради, заправо и не ради. Жеље дефинишу начин живота и одређују ваш животни стил, а то је оно што пратим још од детињства када сам са другарима направио прве мердевине.
Да ли постоји мото Уроша Јанковића који га вуче ка будућности?
– Немем животни мото који бих издвојио, али мисао која ме увек покреће, је да смо ми талог својих мисли из прошлости. Зато водим рачуна шта мислим и колико сам усмерен на жеље и циљ, а не на проблеме. Никад нисам имао план „Б“, јер само тако максимално извлачим из себе да план „А“ успе. То је моја водиља.
Слободно време?
– У току дана ми је битно да имам барем неколико минута када могу да размишљам, да урадим неку кратку хигијену мисли. Кад је лепо време, алат за то ми је мотор, а када није онда су то неке дуге шетње. Рекреативно се бавим спортом, а када прилика дозволи мало себи дам одушка и са клавиром.
Шта Вас очекује у наредном периоду?
– У фебруару објављујемо колекцију од 11 производа, коју са својим тимом развијам дуже од годину дана. Представићемо нова решења намештаја, чијој смо употребној вредности посветили доста пажње. Дубоко у себи осећам да је то једна у низу лествица оних дечијих мердевина које сам некада као клинац направио, и које ме невидљивом стваралачком силом пењу у будућност и нове изазове.
Влада Винкић