Недељник “Реч народа” овом рубриком подсећа на давно прохујала времена пожаревачке вароши. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадници наше Редакције проналазе познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећају, а млађе упознају са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.   


           ПРИЈАТЕЉ РУБРИКЕ

 

Изградња Кафане „Браћа Симић“    

  1. мај 1887.                                                                    

Пожаревачки окружни инжењерЕмануел Чермак урадио је план за подизање тада познате кафане ,,Браћа Симић“ (Ђорђе и Мијаило). По овом плану зграда је подигнута за пар месеци по добијању дозволе. Отпочела је са радом током новембра исте године. Кафана се налазила у Горњој мали на плацу, који се граничио са пијацом. Као и све кафане у вароши и ова је мењала власнике и назив. Служила је скоро 80 година. Срушена је у пролеће 1968. Подназивом кафана ,,Морава“,  налазила се тачно наместу где је данас зграда Банке ,,Интеса“.


 

Први српски Завод за глувонему децу

15.мај1896.

Вељко Рамадановић, српски педагог и социјални радник који се бавио проблематиком заштите слепе и глуве деце, отворио је ,,Први српски Завод за глувонему децу“ у Призренској улици бр.11 (данас Војске Југославије бр. 15). Због лоших финансијских и материјалних разлога, Рамадановић је био принуђен да овај завод затвори 1898. године.


Тескоба у конаку кнегиње Љубице

17.мај1866. 

Министар унутрашњих дела известио је министра грађевине да је зграда Окружног начелства (конак кнегињеЉубице) много тескобан. Из тих разлога замoлио га је за подизање нове велике зграде у Пожаревцу н адржавном плацу.


Камен темељац за Занатлијску школу                       

18.мај1895. 

Обављено је полагање камена темељца и свечано освећење почетка изградње зградеи зложбе и Занатлијске школе у Пожаревцу. Зграда је подигнута на углу данашње Дунавске и Партизанске (раније Сајамске улице), а пројекат зграде је урадио председник Главног савеза одбора Занатлијског удружења Београд, архитекта Емери12azxsх Штајнлехнер. Зграда је била дугачка 35 м, а широка 8 м. Зидана је од тврдог материјала, просторије су биле светле и простране. Настава у њој одвијала се све до бомбардовања Пожаревца септембра 1915. када је била много оштећена. Настојало се да се након завршетка Првог светског рата обнови, али се у томе није успело и по завршетку Другог светског рата, срушена је.

Припремио З.Стокић

Share.

Comments are closed.

Skip to content