Валентино Ољача је наставник енглеског језика и књижевности у Основној школи „Милисав Николић“ у Божевцу. Но, међу својим ученицима омиљен је на два поља: као сјајан педагог и још бољи глумац. Ни мало случајно јер овај млади човек највећи део слободног времена посвећује театру, а у тамнијем делу позоришне сале, међу публиком, често се нађу и његови ученици.
До сада је освајао награде за најбољег глумца на „Данима Живке Матић“, најбољег глумца на „Федрас“-у у Малом Црнићу, два пута био је најбољи глумац на „Данима Бране Дамјањовића“ у Крњеву, награду за најбољег младог глумца добио је у Лозници, награде за глумца вечери у Костолцу, Убу… што је и повод да буде саговорник у нашој рубрици.
Рођен у Пожаревцу, уз мајку Љиљану и оца Гојка одрастао је у Божевцу где и данас живи.
– Моје детињство је, упркос времену инфлације и санкција, било донекле безбрижно. Можда нам је мање требало, па смо више уживали. Ја сам своје летње дане проводио напољу са друговима, на некој трешњи, играјући се до мрака. У свом селу сам похађао Основну школу „Милисав Николић“, потом Пожаревачку гимназију и на крају студије енглеског језика, прво у Крагујевцу а затим и у Београду.
ОД ЗАБАВЕ ЗА КОМШИЈЕ ДО ВЕЛИКЕ СЦЕНЕ
Након школовања, Валентино је одлучио да се врати плодном Стигу, у своје село, у исту ону божевачку школу где данас ради као професор енглеског језика и књижевности. Наравно, нас је занимало одакле интересовање за глуму.
– Прво интересовање јавило се веома рано. Још као дечак забављао сам комшилук скечевима које бих гледао на телевизији. Наравно после тога је дошла и драмска секција, како у основној тако и у средњој школи. То су били неки почеци, а прво озбиљније позориште десило се 2005. године када је група младих решила да поново покрене театар у Божевцу. Након тога уследила је једна пауза у мом раду све до 2014. када Саша. Б. Латиновић долази у Божевац и прави предству „Рупа“. Од те године све до данас, нисам престајао да радим и бавим се позоришном уметношћу.
Осим драмског студија „Бранко Радичевић из Божевца, Ољача је играо у позоришту „Бата Булић“ из Петровца на Млави, позоришту „Бранислав Нушић“ из Малог Црнића, а тренутно активно игра као глумац Градског позоришта „Миливоје Живановић“.
– Свака представа представља посебан изазов за глумца: другачији су захтеви, режија… Ипак, до сада најзахтевнији пројекат био је представа „Маратонци трче почасни круг“ који је игран на сцени пожаревачког позоришта десетак пута до сада и исто толико на гостовањима. Велики тим људи, па је и изазов био велики, али је представа одлично била примљена и радо гледана.
Два штапа и шешир
Награда којом се Валентино Ољача веома поноси је Миливојев штап и шешир на овогодишњим „Данима Миливоја Живановића“ у Центру за културу Пожаревац.
-Тако сада имам два штапа и шешир. Али, оно што највише значи је подршка свих колега глумаца који са мном играју. Ту је пре свега једно велико пријатељство што је и кључ успеха. Поред својих пријатеља ја огромну подршку имам и од породице. Породица је кључна ствар, ослонац, темељ и подршка сваком успеху. Иако у позним годинама мајка Љиљана и тетка Мирјана помно прате све моје представе и наступе и уредно воде бригу о мојим признањима и дипломама. Са друге стране, воде рачуна и интересеују се о томе какав сам као наставник, како се односим према деци у школи… Отац Гојко нажалост није више међу нама али би свакако био срећан и поносан.
Ољача каже да уз школске и позориште обавеза има пуно, понекад је тешко постићи све и стићи увече на пробу.
– Људи који се баве магијом званом позориште су њиме очарани, опијени и у таквом заносу ништа није тешко. Глумачки таленат је, итекако, од велике користи у школи, деца воле кад је настава занимљива, активна. На тај начин, уз помоћ глуме ја лако допрем до њих. А када освојите дечије срце онда је усвајање знања и вештина веома лако.
Током школске године Ољача половину дана проведе у школи. Поред тога активан је и у друштвеном животу као члан Општинског већа Мало Црниће. У слободно време, поподне, бави се спортом и физичким активностима, а вече је резервисано за пробу. Ољача одмара још који месец, али се нада да ће поново кренути у нови пројекат и нову представу у позоришту „Миливоје Живановић“ у Пожаревцу.
Влада Винкић