Велико Градиште има привилегију да је смештено на две реке, Дунаву и Пеку, и да има прелепо Сребрно језеро. Ове природне богомдане благодети створемне су за развој туризма и у Великом Градишту не занемарују те предности , па председник Општине, Драган Милић каже да је највећа амбиција управо развој туризма. За најзначајнији догађај у прошлој 2016. години оцењује отварање Кошаркашког кампа прослављеног аса Милоша Теодосића на Сребрном језеру.
-Ми све наше планове заснивамо на развоју туризма и зато је отварање Кошаркашког кампа Милоша Теодосића за нашу Општину веома значајно. То је повећало број посета Великом Градишту за неких десетак хиљада пансион дана и иде узлазном линијом. На основу тога смо добили средства из Министарства да четири терена прекријемо тартаном и расписали јавну набавку за прву фазу изградње спортске хале тако да очекујем да и то ове године урадимо што ће још више повећати број гостију. То значи да ће бити и новог запошљавања што је јако значајно.
Прошла 2016. је за Велико Градиште била и година стабилизације општинског буџета, рекао је за ”Реч народа” Драган Милић:
-Први пут смо завршили годину без дугова, сви рачуни су измирени према корисницима буџета и све је функционисало доста добро у јавним предузећима и установама. Завршили смо годину са неких петнаестак милиона на рачуну што је за нас изузетно добро. Склопили смо уговор да асфалтирамо 20 километара сеоских улица и асфалтирали смо пет улица у граду.
У Општини Велико Градиште завршено је и водоизвориште „Острво“ вредно 4,5 милиона евра.
У оквиру развоја туризма, председник Милић каже да планирају унапређење спортског и конгресног туризма:
-Остаје нам један велики задатак, а то је да у перспективи изградимо велики, затворени базен, жеља нам је и да направимо фудбалски центар и први корак је већ учињен са ”Селтом” из Шпаније. Ми смо им понудили земљиште да би се ова идеја реализовала. Знамо шта нам фали, тражимо инвеститоре, имамо подршку Владе Србије, премијера Вучића и министра туризма Расима Љајића и на добром смо путу да то и реализујемо.
Д. Деурић