ВИОЛЕТА МАРКОВИЋ, УМЕТНИК КАЛИГРАФИЈЕ: За све је „крива“ лепота ћирилице

Objavio: | 10/09/2017

5Себе никада није називала калиграфом иако се калиграфијом бави безмало 20 година. Ово оправдава мишљењем да су калиграфи били врхунски стари мајстори који су руком створили дела изузетне вредности. Ово су мисли наше суграђанке Виолете Марковић, која у ери врхунске технологије када рачунари из дана у дан постају оруђе уметника широм планете, вештином лепог писања сопственом руком негује традицију  која јој представља и једну од највећих инспирацију.

Како кажу критичари, Виолета ћирилично писмо и српски језик, у комбинацији са средњовековном орнаментиком, оживљава и чува управо путем калиграфије. Рођена је у Пожаревцу, школовала се у Београду, а члан је УЛИС-а од 1995. године.

Како је настала љубав према ликовној уметности, сликарству уопште, и да ли је неко на том Вашем уметничком путу имао одређене утицаје?

– Од најранијег детињства цртам и сликам, а нарочито ме је интересовала примењена уметност. Волела сам да правим, од најразличитијих материјала играчке, накит, разне предмете за употребу – чиније, вазе, шоље и слично, говори нам Виолета Марковић. – Таленат су први препознали моји родитељи. Касније, у основној школи захваљујући наставници Јаворки Александрић, тај таленат се још више развио. Она је имала велики значај у мом уметничком развоју и у одабиру животног пута којим сам кренула.

Када је јавља интересовање за калиграфију?

-Конкретно, моје интересовање за калиграфију јавило се негде на почетку средње школе, када сам била фасцинирана словом као знаком и феноменом писма одговара Виолета. –  Вук Караџић је рекао једну велику истину: „ Што год су људи на овоме свијету измислили, ништа се не може успоредити са писмом, то је наука која људски ум готово превазилази.“

       Имајући у виду љубав и стечене основе за овај сегмент ликовне уметности, како је текао Ваш даљи уметнички пут, Ваше усавршавање?

-Вишу школу ликовних и примењених уметности у Београду уписала сам 1993. године. Писмо сам учила код професорке Мирјане Војновић. И за калиграфију као и за друге врсте уметности битно је образовање, јер нам омогућава, не само да савладамо технику већ нам пружа могућност да сазнамо како је писмо настало и како се развијало, нарочито да упознамо различите облике писама. Калиграфија је имала свој ток, не само када говоримо о томе како се развијала кроз историју цивилизације, већ и када говоримо о калиграфији као уметничком изразу, прича нам Виолета Марковић.  И у калиграфији се одражавају стилови времена. Тако да имамо најразличитије правце, од класичне калиграфије до најмодернијих облика уметничког калиграфског израза, који чак иду и до граница апстрактног.

                 Чињеница је да  калиграфија као уметност лепог писања води порекло из Кине,из друге цивилизације, у чему Ви као уметник налазите инспирацију?

– Ћирилица ми је неисцрпна инспирација. Писмо представља скуп графичких знакова који говорно претварају у визуелно. Лепота ћирилице је најпре у њеној графичкој једноставности слова. Многа истраживања рађена су на тему савршености и функционалности различитих писама. Дошло се до закључка да је ћирилица најједноставније писмо, брзо се учи, лако се чита и не замара вид приликом читања, сазнајемо од Виолете. – Инспирацију такође налазим и у средњoвековнoj орнаментици српских рукописних књига, архитектонској пластици и кожним књижним повезима. Орнамент је неодвојиви део калиграфије. У мојим радовима орнамент заузима посебно место, али не као пука декоративност већ као елемент од кога градим слику. Површине богато осликане орнаментима служе да уоквире и истакну текст.

Калиграфијом се бавите две деценије. Како је у том периоду изгледала Ваша излагачка делатност?

-До сада сам шест пута самостално излагала и учествовала сам на преко педесет колективних изложби, каже Виолета. – Са поносом истичем да је у Галерији савремене уметности у Пожаревцу 10. августа отворена моја седма самостална изложба, и то је моје поновно представљање пожаревачкој публици после девет година.

       Оно што нас посебно занима је како изгледа и колико дуго траје рад на једном делу?

 -Рад на мојим калиграфским листовима некад уме бити веома дуг и напоран. Обично је потребно неколико дана, али некад чак и више недеља. Сво слободно време користим да осликавам и исписујем текстове. Калиграфија је најчешће дуготрајан процес и захтева велику прецизност и концентрацију. Због тога се често на старим рукописним књигама може пронаћи записано упозорење: „Проклетство ономе ко књигу уништи својим нехатом, а нарочито ономе ко покуша да је украде“.

Према традицији ове наше серије интервјуа, завршићемо питањем о плановима које имате:

– За следећу годину планирам неколико изложби у другим градовима, али је још рано да о томе причам. Оно што је сигурно, наставићу да се бавим калиграфијом. У ком смеру ће се она развијати, видећемо кроз неколико година. Једно је сигурно – биће у духу садашњег, модерног времена са обележјима прошлости, рекла нам је на крају разговора  Виолета Марковић.

 Влада Винкић

                                                                                              Аутор фотографије: Драшко Вујић

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *