Имао сам прилику да са трибина пожаревачког Стадиона малих спортова пратим рад Владимира Влајовића: прецизно распоређени реквизити на терену, најмлађи фудбалери прате свог тренера и до детаља извршавају све што им се одреди, а пажња и дисципина говоре о међусобном другарском односу. Све делује лако и нема несугласица, и тако је већ петнаест година у Фудбалском клубу „Пресинг“ колико Влајовић од малишана ствара праве мале шампионе. И сам је као дете бескрајно заволео фудбал, па вели да је основа код сваког детета љубав према спорту без условљавања и калкулисања.
Влајовић је рођен у Пожаревцу 1975. године у породици Милана и Вере где је одрастао уз сестру Ану. Стасавајући тик уз Чачалицу, сваки слободан тренутак користио je не би ли са другарима играо фудбал, а по завршеној ОШ „Доситеј Обрадовић“ и средњој Економској, са десетком дипломира на Вишој тренерској школи у Београду, наравно на Одсеку фудбал.
– Играчку каријеру почео сам у „Младом раднику“ на позицији голмана, где по пионирском и омладинском стажу, на позив легендарног Велимира Циге Ђорђевића прелазим у први тим. Због војног рока и уписа на факултет, одлазим у „Шумадију“ из Крагујевца када се опредељујем за тренерски посао и по Вишој тренерској школи, враћам се у мој „Млади радник“, сећа се почетака наш саговорник.
У сезони 2000/2001. постаје први помоћник тадашњег тренера Бориса Буњака. Након ангажовања у првом тиму и рада у омладинској школи „Младог радника“ прелази у новоосновани клуб „Инон“ који је тада имао најбоље услове за развој како младих играча, тако и тренера. Прекретница у тренерској каријери је 2005. година и оснивање фудбалског клуба „Пресинг“. Тада око себе окупља пар ентузијаста и истомишљеника и креће у креирање модерне школе фудбала, која до дан данас бруси нове фудбалске дијаманте.
„ПРЕСИНГ“ КАО ПРЕКРЕТНИЦА
Досадашња биографија овог фудбалског ентузијасте је пребогата: од рада у сениорским клубовима „Млади радник“, „ИНОН“, „Шапине“ (у два наврата), „Обилић“ из Живице до последње ангажовање у новом српсколигашу „РСК“ из Раброва. У два мандата био је инструктор ФСС за Браничевски округ за млађе категорије. Један је од неколицине пожаревачких тренера који је радио у иностранству, а носилац је УЕФА А лиценце за рад у фудбалу.
Ипак, у свету фудбала име му се највише везује за пожаревачки „Пресинг“.
– „Пресинг“ са својом школом фудбала основан је 2005. године, а циљ нам је био да на основу савремених тренажних метода младим играчима пружимо правилно усмерење, да их кроз тренинг одржимо и усавршимо до највишег фудбалског нивоа. Тај индивидуални приступ који имамо према сваком члану, негујемо и данас. Из тога су проистекли бројни успеси. У највеће индивидуалне успехе убрајамо позиве у репрезентативне селекције, које су наши садашњи и бивши играчи добили од стране селектора из ФСС, затим то што смо у четири сезоне били три пута пионирски прваци ФСРЗС групе „Дунав“, што није пошло за руком нити једном клубу у нашем граду. Ипак, највећи успех је што је преко 80 одсто дечака, који су прошли кроз „Пресинг“ и даље активно у фудбалу и футсалу, истиче Влајовић који о сарадњи са другим клубовима каже:
– Наш рад су препознали и највећи клубови из наше земље. Већ три године имамо пословно – техничку сарадњу са београдском „Црвеном Звездом“ на коју сам веома поносан. За нашу децу увек тражимо најбоље и ту нема навијачких боја. „Црвена Звезда“ има приоритет, али не могу сви у „Звезду“, тако да сјану сарадњу имамо и са „Партизаном“, „Чукаричким“, „Радом“ и осталим суперлигашима.
УСПЕШАН И У ИНОСТРАНСТВУ
Владимир Влајовић је радио и у иностранству. Његово прво интернационално искуство везује се за Уједињене Арапске Емирате и Клуб „Фуђаира“. Тамо је био задужен за У15 екипу и то му је представљало немерљиво искуство за даљи рад. Потом прелази у Саудијску Арабију, у главни град Ријад где је постављен за техничког директора Академије „Реал Мадрид“ фондације. О тим искуствима прича:
– Саудијска Арабија је специфична земља и мени врло драга. Три године сам провео у Реаловој академији. Леп је осећај када знате да сте део једног од највећих клубова света. Арапи су заљубљени у фудбал и све новине у раду које смо им донели наилазиле су на позитивне реакције, тако да ми Ријад и Саудијска Арабија до неког нашег новог виђења, остају у најлепшем сећању, каже Влајовић и истиче да свега овога у његовом животу не би било да нема велику подршку породице, супруге Марије, ћерке Ленке и сина Милана који нема ни три године а већ показује да би стопама тате.
Текст: Влада Винкић
Фото: Лична архива В. Влајовића