У златно доба народне музике седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, хармоникаш и композитор Мирослав Стефановић, у естрадним круговима познатији као Роса, „жарио је и палио“ на богатим свадбама и весељима у Стигу и Подунављу. Као траг и сведочанство о историјату и очувању стваралаца и извођача народне музике, као и обичаја у то време у Браничеву и Србији, Мирослав Стефановић Роса је био незаобилазна фигура који је својим наступима оставио неизбрисиви траг у сећањима многих људи из тог времена. Иако му естрадна делатност није била приоритет, био је не само талентован хармоникаш, већ и композитор.
Онолико колико су му обавезе дозвољавале, компоновао је лепа народна кола за себе и колеге хармоникаше, као и песме које су снимали углавном певачи из Пожаревца и околине. Да је којим случајем те песме био у прилици да понуди познатијим певачима, биле би далеко већи хитови. Он није марио зато и био је задовољан што су те песме у извођењу анонимних певача биле радо прихваћене од оних људи које је најчешће увесељавао на многобројним весељима. Песма „На старом мосту” коју је компоновао за анонимног Будимира Павловића постала је велики хит и продата у више од 200.000 примерака.
Тада је могло тако да љубитељима народне музике најважнија буде песма, а не као сада, неке мање важне ствари као шти су: ко пева, како изгледа и колико има рекламе на телевизијама. Какве су песме и како певају ове нове естрадне звездице постало је мање важно. Зато нам је народна музика годинама уназад без препознатљивих песама и певача и њихова популарност траје колико и реклама на телевизијама.
Ова песма „На старом мосту” и још многе из тог времена које је народ упамтио и дан данас се певају, имају непролазну вредност, а има песама које народ памти иако никада нису снимљене на носачима звука, што је својеврсни куриозитет!
ЦИГАНСКО ЦРНО ДУГМЕ
На носачима звука је забележено само тридесетак Росиних композиција које су писане у духу народног мелоса и које се и данас радо слушају. Највише је написао за свога кума Миодрага Јаковљевића Јаку: „Док је вруће, удри куј“, „Стидљив момак”, „Пуне очи, празно срце“ и песме за плочу „Волим је, воли ме“, која је продата у златном тиражу. За Ратка Лазића Шибала написао је песме „Бриго моја пређи на другога“ и „Љуби ме, не остављај ме“, за Момчила Стојадиновића Цанета песму „Цура варалица“, за Жику Милошевића Рокија „Шест ме је дана волела“ и „Шта би мала дала?”, за Драгана Илића Црног „Тако близу, а тако далеко“, за Радета Николића Бикињца „Мајчин син сам ја“, „Шапни ми, шапни”, „Што се мала правиш важна?“, за Весну Ивичић „Дечаче плави”, за Јелицу Алексић „На право си место дошао”. Драгану Миладиновићу Чукију је компоновао песме „Самном живиш још у машти” и “Не звони на моја врата” и песму „На старом мосту”, која је његов највећи композиторски успех, коју је снимио скоро заборављени певач Будимир Буда Павловић, а која је продата у тиражу преко две стотине хиљада примерака и тако се два пута позлатила.
Ова песма је била југословенски хит, знали су је сви љубитељи народне музике, а извођача Будимира Буду Павловића и композитора Мирослава Стефановића Росу мало ко! Ево шта нам је о томе својевремено рекао Мирослав Стефановић:
-Знали смо колико је песма лепа и да ће бити хит јер смо је пре снимања дуго тестирали у народу, у кафанама и на разним весељима, али за нашу већу популарност требало је да се одрекнемо силних тезги које смо погађали за три године унапред. За толико одрицање и одлазак у Београд ради медијске популарности нисмо били спремни ни Буда ни ја. Време ће можда показати да смо погрешили, што нисмо искористили тренутак славе који нам се указао, али то тада нисмо могли да сагледамо, присећао се Роса.
Роса Стефановић , Злата Петровић, певачица и Добривоје Доца Иванковић, композитор
Многе од његових компонованих песама певају се и слушају и данас, али се зато имена већине извођача ретко ко сећа. Последњих неколико година ове песме се могу чути у новим аранжманима на носачима звука код неких данас актуелних певача, а Раде Николић Бикињац планира да већину Росиних хитова пресними у новим аранжманима и објави на ЦД, како би се сачувале од заборава.
Компоновао је Мирослав Стефановић безброј лепих народних кола која су снимљена на 4 сингл и једној ЛП плочи, а најпознатије му је „Циганско црно дугме”, које га је, после освојеног трећег места у Сокобањи, дефинитивно промовисало међу најпознатије хармоникаше у Браничеву. Ово веома захтевно народно коло су многе радио станице годинама користиле за шпице музичких емисија народне музике. Ипак, остаје жал што свој несумљиво раскошан композиторски таленат није исказао до краја.
– Признајем да сам по мало за то крив сам. Јурио сам за послом и новцем и нисам имао времена да се више посветим компоновању, а касније су дошли нови музички трендови којима нисам желео да се прилагођавам, присећао се по мало резигнирано Мирослав Стефановић Роса.
У златно доба народне музике седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, хармоникаш и композитор Мирослав Стефановић, у естрадним круговима познатији као Роса, „жарио је и палио“ на богатим свадбама и весељима у Стигу и Подунављу. Као траг и сведочанство о историјату и очувању стваралаца и извођача народне музике, као и обичаја у то време у Браничеву и Србији, Мирослав Стефановић Роса је био незаобилазна фигура који је својим наступима оставио неизбрисиви траг у сећањима многих људи из тог времена. Иако му естрадна делатност није била приоритет, био је не само талентован хармоникаш, већ и композитор.
На носачима звука је забележено само тридесетак Росиних композиција које су писане у духу народног мелоса и које се и данас радо слушају. Највише је написао за свога кума Миодрага Јаковљевића Јаку: „Док је вруће, удри куј“, „Стидљив момак”, „Пуне очи, празно срце“ и песме за плочу „Волим је, воли ме“, која је продата у златном тиражу. За Ратка Лазића Шибала написао је песме „Бриго моја пређи на другога“ и „Љуби ме, не остављај ме“, за Момчила Стојадиновића Цанета песму „Цура варалица“, за Жику Милошевића Рокија „Шест ме је дана волела“ и „Шта би мала дала?”, за Драгана Илића Црног „Тако близу, а тако далеко“, за Радета Николића Бикињца „Мајчин син сам ја“, „Шапни ми, шапни”, „Што се мала правиш важна?“, за Весну Ивичић „Дечаче плави”, за Јелицу Алексић „На право си место дошао”. Драгану Миладиновићу Чукију је компоновао песме „Самном живиш још у машти” и “Не звони на моја врата” и песму „На старом мосту”, која је његов највећи композиторски успех, коју је снимио скоро заборављени певач Будимир Буда Павловић, а која је продата у тиражу преко две стотине хиљада примерака и тако се два пута позлатила.