Луцерка (Medicago sativa) се сматра водећом и најважнијом крмном културом. Од луцерке се добија веома квалитетна сточна храна, значајна за исхрану свих врста домаћих животиња. Одликује се високим садржајем сирових протеина који се креће од 18- 22 одсто у зависности од фазе старости вегетативних органа. Протеини луцерке су веома доброг аминокиселинског састава и високе биолошке вредности. Луцерка је богата и витаминима (A, B1, B2, B3, C, D, E), органским киселинама (лимунском и јабучном) и минералним материјама (калцијум, фосфор, калијум, магнезијум …).
Луцерка се користи за исхрану стоке у разним облицима: као сено, силажа, дехидриране биљке, ређе као зелена храна и за напасање стоке. Користи се континуирано 4 -5 година, дајући годишње 4 -5 откоса. Њена улога није само за исхрану стоке, већ има посебно важно место у плодореду. Разоравањем луцеришта у земљишту остају велике количине органске масе, чијим разлагањем и минерализацијом се поправљају физичке, хемијске и микробиолошке особине земљишта.
-У нашим агроеколошким условима, прво кошење луцерке обавља се почетком маја, када се остварује 35 -40 одсто од укупног годишњег приноса крме. Правовременим првим кошењем остварују се већи укупни приноси крме, односно постиже се боље развиће другог, трећег па и четвртог пораста. Друго кошење луцерке обавља се половином јуна, треће у трећој декади јула, а четврти откос почетком септембра. Оптимална фаза за косидбу луцерке сматра се фаза пупољења и почетка цветања, јер се тада постижу највећи приноси квалитетне крме. У свим откосима, висина кошења требало би да буде одговарајућа (оптимално 6 -8 центиметара). Последње кошење луцерке требало би обавити најмање 4 недеље пре појаве првих јесењих мразева, како би се биљкама обезбедио дуг временски период за снабдевање довољном количином хране за презимљавање и добар почетак вегетације наредне године. При нормалном искоришћавању луцерке може се остварити принос преко 15 t/ha суве материје, истиче Данијела Илић, мастер инжењер пољопривреде у ПССС Пожаревац.
Д.Д.