Жртве храбрије да пријаве насилника!

Objavio: | 22/08/2017

DSC_0023Насиље у породици је друштвени феномен, који постоји од како је света и века, међутим последњих година добија на значају.Најчешће жртве насиља су жене и деца, која су често у својим породицама сведоци насиља,неко ко је директно жртва, односно трпи насиље. Постоји више врста насиља у породици, најчешћа су физичка и психичка, бележе се и економска, сексуална…

Карактеристично за насиље је да увек постоји злоупотреба моћи од стране, најчешће супружника, односно од стране особе, која у породици има веће и боље ресурсе, економски је снажнија, физички јача у односу на жртву.

Директорка Центра за социјални рад у Пожаревцу Татјана Рајић, наглашава да се у последње време јављају породице у којима су одрасла деца починиоци насиља над својим родитељима. Ова врста насиља, како је рекла, узима све више маха.

Tatjana Rajic           -Сматрам да до насиља у нашем друштву доводе ментално стање нације,  сиромаштво и врло често егзистенцијална предност, то јест моћ, коју има издржавалац породице. Често такве особе морају да раде даноноћно како би породица преживела и у том смислу пада толеранција. Такође, сматрам да је један од узрока насиља и тај што се деца од малих ногу, а и сви ми одрасли од стране медија често бомбардујемо насилним садржајима. У том смислунеопходно је водити рачуна о моделима које наша деца усвајају и које касније примењују у својим породицама, истиче Татјана Рајић.

ПОСТУПАЊЕ ПО ПРИЈАВИ У РОКУ ОД ОСАМ САТИ

Центар за социјални рад у Пожаревцу је дуже време, због забране запошљавања у јавном сектору, у незавидној ситуацији када су у питању кадровски потенцијали и обим послова односно проблеми које треба решавати у самој установи.Међутим, Град Пожаревац је зарад брже доступности услуга корисницима омогућио да троје људи прође обуку и за месец дана пређе у Градску општину Костолац где раде у тамошњој Канцеларији Центра за социјални рад.Такође, позитиван одговор у Центру очекује и од Министарства рада и социјалне политике када је у питању захтев за запошљавањем  једног броја нових радника, који би радили на укупној проблематици у Центру.

-Наша установа има велика јавна овлашћења и широк дијапазон услуга, мера и  облика заштите. На нивоу године радимо са 6.000 корисника, тако да је ова ситуација, која постоји од примене новог закона о спречавању насиља у породици, наше деловање подигла на један виши ниво. Радници Центра раде у три смене. У обавези смо да по пријави поступамо у року од осам сати, објашњава директорка Татјана Рајић.

МЕРЕ ОБЕЗБЕЂЕЊА НА ВИСОКОМ НИВОУ

У светлу недавних трагичних догађаја у центрима за социјални рад у Београду, пожаревачки Центар је предузео мере заштите корисника и стручних радника на највишем нивоу, свуда где се процени да постоји висок ризик од ескалације сукоба. У овом тренутку Центар користи услуге агенцијског физичко – техничког обезбеђења, које спроводи мере заштите.

-Обезбеђење нам је било неопходно како због решавања сукоба, тако и због контроле уласка и изласка људи из Центра. Уплану је и увођење видео надзора. Тиме ће бити омогућена контрола свега онога што се дешава у просторијама, у којима се налазе кориснициЦентра. Кроз систем паник тастера, који ће бити повезани са обезбеђењем, биће повећанаи безбедностстручних радника. Осим у Пожаревцу, видео надзор биће постављен и у просторијама Центра у Костолцу. Очекује се да Град издвоји средства за ову намену. Ова прича не би у потпуности била заокружена да нема сталних састанака и континуиране сарадње са Полицијском управом, са којом је Центар у сталној комуникацији и која је обезбедила све високоризичне ситуације. Такође, полицијски службеници често патролирају поред установе, што запосленима, додатно улива осећај безбедности, каже Татјана Рајић.

ВЕЋИ БРОЈ РАСВЕТЉЕНИХ СЛУЧАЈЕВА

Mihajlovic, Stojkovic, DjordjevicГордана Михајловић, руководилац стручног тима за насиље у Центру наглашава, да је у последње време број пријављених насиља порастао. То, како је рекла, не значи да насиља није било раније, већ да су се жртве, након усвајања новог закона, оснажиле и постале одлучније у пријављивању насиља.

Са друге стране, постоје манипулације. Дешава се да се на терену установи да у одређеним ситуацијама насиља нема. Закон је оснажио жртве, али и поједине научио како да покушају да дођу до неког одређеног циља. Међутим, очекује се да усвојени закон претрпи одређене измене, посебно када је у питању његова злоупотреба. Као најделотворнија сматра се кривична пријава за лажно пријављивање.

-Закон о спречавању насиља у породици допринео је да се већи број случајева расветли, као и да сепрецизирају улоге и активности државних органа и установа у борби против насиља у породици, пружању заштите и безбедности жртве и отклањању последица. По налогу руководиоца Центра оформљен је интерни тим, који ради на спречавању насиља, заштити од насиља и обезбеђивању жртве, као и на организовању њеног даљег живота у средини у којој је раније живела. Тим је састављен од стручњака свих профила, има свог руководиоца, а у раду учествује и руководилац службе. Поступа се по свим пријавама за насиље, разматра се њихова прихватљивост, након чега се поступа у складу са правилником. Свака пријава се  разматра тако што стручни радник одмах по добијању пријаве и одређивања степена приоритета одлази на терен, обилази жртву, сагледава стање, релације у породици и након тога доноси план поступања,напомиње Гордана Михајловић и додаје да се са жртвом ради и индивидуални план заштите. Стручни тим се превасходно труди да жртви омогући безбедно окружење, правну, материјалну и психосоцијалну подршку. Циљ је зауставити насиље, које се не сме поновити и обезбедити сигурност жртве.

КАКО СТЕЋИ ПОВЕРЕЊЕ ЖРТВЕ?

Психолог Александра Стојковић, чланица Интерног тима за насиље у породици сматра да је приликом остваривања првог контакта и стицања поверења жртве насиља, јако важна психолошка подршка, коју добија за планирање даљег живота у безбедном окружењу.

-У питању су жртве, које већ дуже време трпе насиље, то су особе са мањком самопоуздања, најчешће без неке спољашње подршке. Њихово поверење треба стећи и са њима континуирано радити. Међутим, приметан јеи изостанак едукације и стручних знања за рад са насилницима. Мислим да је потребно да надлежни испланирају и систематску обуку за рад са насилницима, јер је и њима потребно пружити одговарајућу помоћ. Они ће за своја дела сносити законске последице, али је неопходно пружити им подршку да коригују свој стил и начин решавања конфликта са окружењем, објашњава Стојковићева.

Са овим ставом сагласна је и Бранка Ђорђевић, дипл. социјални радник, међутим  осимобуке за рад са насилницима, она сматра да је неопходна и обука у процени безбедносног ризика запослених у Центру. Дешавало се да се индивидуалне процене, касније на састанцима стручног тима нису подударале са проценама полиције и тужилаштва. Ђорђевићева сматра да у целом овом поступку сви учесници морају бити равноправни и да се и радницима Центра мора обезбедити одређени вид стручног усавршавања. Важно је рећи и то да је свака процена динамична и да изискује свакодневно праћење, што је са оваквим ресурсима и недостатком обуке, тешко могуће.

За два месеца 89 пријава

Током прошле године забележено је 105 пријава за насиље у породици, а од 1. јануара ове године, па до данас – 159. Од дана ступања на снагу новог Закона о спречавању насиља у породици, односно од 1. јуна до сада, евидентирано је 89 пријава. То уствари значи да је у последња два месеца пријављено приближно онолико  случајева насиља колико током читаве прошле године.

Кутак за децу и родитеље

У Центру за социјални рад у Пожаревцу недавно је оспособљен такозвани „Кутак за децу и родитеље“. У овом специјализованом простору се сада, под контролисаним условима, виђају деца и родитељи. Значајне донације овој установи упутили су продавница играчака „Албертино“, синдикати „ТЕ Костолац Б“, као и Град Пожаревац, који је обезбедио средства да се овај простор додатно среди.

М. П.  

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *