2019-01-09T10:48:32+00:00 09. јануара 2019, 10:48|

ЗВОНКО МИЛЕНКОВИЋ: Одговорност и тачност одлика су сваког озбиљног посла

Упркос кишовитом и прохладном дану, разговор са Звонком Миленковићем започели смо на једној од њива у околини Пожаревца, коју је наш саговорник обилазио. Иако је у пензији, његов дан почиње на начин који је утемељен деценијама уназад.  Познајући Миленковића као сјајног привредника, човека јаке воље, смелих идеја и одличних пословних потеза препознатљивих широм земље кроз име „УНИОН МЗ“, искористили смо прилику да га упознамо и представимо, широј јавности, са мање познате стране – оне која га је водила кроз живот.

Рођен у Старом Костолцу у породици Јована и Вукосаве Миленковић. Како вели,  то је била рударско – сељачка породица, јер је отац Јован био рудар, а мајка Вукосава се уз све кућне послове бавила пољопривредом.

– Моје и  детињство мојих вршњака  увелико се разликовало од  данашњих времена. Ми нисмо имали могућности да упознајемо свет уз помоћ телевизије, рачунара и мобилних телефона, већ смо животне тајне откривали сами. Време смо проводили чувајући стоку и играјући фудбал на ливади, и то је био наш читав свет који је лагано почео да се мења поласком у школу. Прва четири разреда похађао сам у родном месту и пре и поподне, јер је настава тако организована да се ишло по два пута дневно на часове.

По завршој градњи школе у Дрмну, наставља тамо, а како је у међувремену у Старом Костолцу сазидана нова школа, Миленковић спада у прву генерацију ученика који су завршили осми разред у новој згради.

– Код нас са села постојала је одређена доза страха. То се одразило посебно код мене када ми је једна другарица рекла: „Био си на полугодишту бољи од мене, али на крају године нећеш“ Ипак, на крају школске године ја сам имао све петице, док је она имала  четворке.

По окончаној основној, Миленковић уписује Средњу техничку школу у Костолцу, али, како каже, под притиском. Наиме, свим срцем желео је да упише Пољопривредну школу, али је тада било  срамота да одличан ученик похађа ову школу.

– Да сам похашао Пољопривредну школу, сигурно је да бих данас имао диплому Пољопривредног факултета, јер сам имао велико предзнање, а са друге стране, када човек нешто воли, он ће то и научити. А ја сам пољопривреду заиста волео, тако да сам Технички школу напустио, наставивши да се у оквиру домаћинства бавим пољопривредом. Имајући у виду да ме је пољопривреда занимала, ја сам још тада радио разне прорачуне и реализовао идеје кроз ратарство, повртарство и сточарство.

Још један од кључних момената у животу Звонка Миленковића била је чињеница да је одрастао у релативно сиромашној породоци, тако да се својим радом и иновацијама борио да обезбеди солидне приходе, у чему је и  успевао!

– Временом смо купили земљу, нешто узимали у закуп, тако да смо супруга и ја уз велики труд производили више кукуруза него други. То нам је током година дало одређену снагу да наставимо овим путем и створимо одређену финасијску основу. Таква ситуација нам је омогућила да размишљамо о одређеном прогресу, унапређивању проиводње и изградњи нових објеката у оквиру домаћинста.  Најкраће речено, од једне сиромашне породице сопственим ангажовањем сврстали смо се у домаћинства која су стекла одређену добит.

Не остављајући конкретан рад на пољопривреди,  Звонко Миленковић 1989. године у Пожаревцу отвара Агенцију за посредовање у оквиру које почиње продаја пољопривредне механизације.

– Продавали смо тракторе и прикључне машине, најпре у мањем обиму, док смо временом постали највећи продајни центар у Србији. Наиме, на лепо уређеном плацу, ми смо имали по 70 трактора, али је то, за разлику од данашњих прилика, било време када се механизација куповала. Но, променом прилика увидели смо да је храна права ствар и оворили смо једну продавницу у Пожаревцу, а потом и у Костолцу, што сматрам нашим правим почетком.

                                                ШАМПИОН САЈМОВА

Тада се  у оквиру предузећа „Унион МЗ“ отвара пекара и  формира фарма пилића, а потребе које је тржиште захтевало омогућиле су да се направи кланица са прерадом пилећег меса, док у продавницама овог предузећа почиње и продаја меса.

– У почетку је то било месо куповано од бројних пољопривредних произвођача, али смо убрзо увидели да је оно неуједначеног квалитета. Одлучујући да тржишту понудимо врхунско месо, узели смо у закуп фарму у Петровцу, која је била пред пропадањем. Покренули смо озбиљну производњу, променили расни састав, увезли нерастове…  Враћајући се на почетак нашег разговора, када сам још у школским данима желео да будем најбољи, жељу сам применио о у овом послу: хтео сам да произведем најбољу свињу и имам најбоље и најквалитетније месо.

Миленковић је ово и доказао, јер је „Унион МЗ“ чак три године за редом био апсолутни шампион Новосадског сајма када је реч о узгоју свиња, што никоме из Србије до сада није пошло за руком.

– Када смо прве године на Сајму имали шампиона нераста, многи једноставно нису веровали да је наш. Сматрали су да је увежен, а не резултат дугогодишњег рада наших стручњака. Наиме, ми смо се појавили као непознат произвођач у конкуренцију најјачих попут „Карнекса“, „Делте“ и многих  други, далеко старијих, искуснијих и већих од „Униона“.

Како каже Звонко Миленковић „Унион МЗ“ више нема потребе да се појављује на сајмовима, јер сајмови су заправо продавнице овог предузећа у којима се потрошачи на лицу места лично уверавају у квалитет производа,  изузетно широк дијапазон меса и месних прерађевина.

                                    КОНТРОЛИСАНА ИСХРАНА

 Надовезујући се на причу о фарми у Петровцу, као Феникс из пепела „Унион“ подиже на ноге и фарму у Трновчу, која је била пред ликвидацијом, што се дешава и са фармом у Мустапићу где је било 28, а данас преко 60 запослених. Занимљиво је да су поједине фарме својевремено имале своје мешаоне, а куповале туђу храну, док је „Унион МЗ“ у Петровцу покренуо производњу сточне хране, контролише је и храни свиње на адекватан начин.

Значајна инвестиција налази се у Трновчу крај Велике Плане  у којој  једна од најсавременијих фарми свиња у Србији, а како наш саговорник каже, по мало му је жао што у њу чешће долазе професори са факултета у иностранству, него наши, јер би овде и они  и њихови студенти имали шта да виде и науче!

– Оспособљавањем узгоја и прераде, ми смо производњу меса подигли на неких 60.000 свиња годишње, но, како смо се фокусирали искучиво на продају у наших дванаест  објеката, тренутно производимо око 40.000 свиња годишње са солидном прерадом у Александровцу и још једном мањом прерадом на Златибору где се налазе сушаре.

У оквиру производње и прераде меса, „Унион МЗ“ сјајно сарађује са узгајивачима јунећег меса, од којих су неки верни чак две деценије без престанка, што преставља још један показатељ озбиљности и професионалности на свим нивоима рада, у којима реч „поверење“ заузима центално место.

– Најбитније је да смо ми поверење најпре понудили, али га и одржали и тако ће бити и убудуће.  Лако је нешто обећати, обећање треба испунити и оправдати.  „Унион МЗ“ спада у озбиљне живинарске произвођаче. Отворена је инкубаторска станица, купљени су нови инкубатори и достигнута је производња од чак 5.000.000 једнодневних пилића, али је тренутно, у складу са потребама тржишта она устаљена на неких 3.000.000. У разговору сазнајемо да Предузеће поседује најновију и најквалитетнију механизацију за обраду земље, а уз примену савремених агротехничких мера приноси пшенице, јечма и кукуруза годинама уназад су на рекордном нивоу.

Један дан Звонка Миленковића пун је обавеза. Редовно устаје у четири сата, а како и даље живи у Старом Костолцу дође око пет у фирму.

-Ту се срећем са радницима који путују у Петровац, попијемо заједно кафу, испричамо се, сазнам који проблеми их тиште не само у оквиру редовних радних обавеза већ и приватно, те их испратим на посао.  У шест одем у „Кућу меса“ где са продавцима  разменим искуства и лично мислим да сам путем тих разговора доста утицао на квалитет њихове услуге и односа према купцима, што свима итекако иде у прилог. Тако смо скупа развили један компактан тим на коме може данас да нам завиди било који, па чак и највећи ланац из ове бранше. Након тога укључујем се у рад са партнерима, док остатак дана обавезно проведем обилазећи како производне погоне, тако и оранице које ових дана мирују у свом зимском сну.

Деоничарско друштво „Унион МЗ“, на чијем челу Управног одбора је Звонко Миленковић спада у једно од најозбиљнијих и најјачих субјеката ове врсте у Србији са преко петстотина запослених.   Приводећи разговор крају, питали смо нашег саговорника у чему је тајна успеха која одликује њега и  „Унион МЗ“.

– Најбитије је да се сваком  послу приђе одговорно и да се њему у огледају тачност и поверење. Уз упорност – све остало долази само.

Влада Винкић