Недељник “Реч народа” овом рубриком подсећа на давно прохујала времена пожаревачке вароши. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадници наше Редакције проналазе познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећају, а млађе упознају са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
Основан Клуб пожаревачких лекара
11.3.1928.
У Пожаревцу је основан Клуб пожаревачких лекара који већ 1930.прераста у Лекарско друштво у Пожаревцу, а председник је био др Станојло Вукчевић који је 1887. постављен за лекара пожаревачког среза.У Великој народној скупштинибио је краљев намесник, али се нешто касније премешта за Лозницу. УПожаревац се вратио 1889. када је изабран за народног посланика у пожаревачком срезу, а исте године обавља дужност окружног физикуса. Од 1894.до 1914. био је пожаревачки срески лекар, када је постављен за физикуса пожаревачког округа и управник окружне болнице.
Први послератни попис
- 3.1948.
Почео је први послератни попис становништва у Југославији као и у Пожаревачком срезу.
Школа са седам скамија
17.3.1845.
Константин Ђорђевић, учитељ најстарије школе у Пожаревцу поднео је,,Назначение“ – извештај о стању ове школе у 1845. Стање у школи је следеће: креч и леп са зидова су на неким местима отпали; под је патосан даскама, али лоше, па на неким местима има рупа… У школи постоји свега седам скамија, од којих је једна сломљена.На учионици има 6 прозора, који су затворени хартијом. Табла је на неким местима ибледела и ,,дошла је шарена“. Сат је у добром стању.Катедра, има фиокунема браву.Боја је на катедри на неким местима избледела и треба се поправити.Столица је у јадном стању.Учионици недостаје карта Европе, која је неопходна по наставном плану.Остале школске потребе, као што су креде и сунђер не недостају, јер их уредно набавља потопрезвитер и управник ове школе.
Јошкина улица
17.3.1917.
Умро је Јован С. Јовановић – Јошка, покретач и први редактор и власник листа ,,Грађанин“. Рођен је 1858.г. у Пожаревцу. Реалку је учио у Темишвару, а техничке науке на Великој школи у Београду. Након школовања долази у Пожаревац и ради као наставник Пожаревачке гимназије, а у слободно време ради на одржавању сопственог имања. По доласку Николе Пашића у Пожаревац 1879.г. за општинског инжењера, Јошка постаје његов сарадник.Заједно покрећу питање комуналног уређења вароши, врше снимање и премеравање варошког земљишта, а ради и на нивелисању и регулацији улица.Биран је за општинског одборника, за члана општинског суда, за председника Општине, а потом и за народног посланика.Један је од оснивача Радикалне странке у Пожаревцу 1881.г. Током I светског рата, под бугарском окупацијом Пожаревца, бива интерниран у Бугарску где 17.3.1917.умире. Јошка је као заслужни грађанин имао ту привилегију да улица у којој је становао добије име, ,,Јошкина улица”. Од 1948.мењају јој име у Чеде Васовића.
Припремио Зоран Стокић