Недељник “Реч народа” овом рубриком подсећа на давно прохујала времена вароши  пожаревачке. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадници наше Редакције проналазе познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећају, а млађе упознају са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.   

 Да се смени Стева „Ђумрукџија“

10.јун 1832. –  Јосиф Милосављевић у писму које је упутио кнезу Милошу наводи ,,да је извршио неке његове налоге о скели у Дубравици“. У истом тексту он предлаже да се на захтев трговаца „треба сменити скелеџија Стева јер је ,,Ђумрукџија“. (Извор: Дубравица кроз векове, аутора Новице Грујића).

                                                  Одличан ђак избачен из школе           

10. јун 1985. – У Београду је умро Тодор Тоша Илић, познати пожаревачки адвокат, професор и један од 1.000 каплара.Рођен је 2. децембра 1891. године у Горњој Ливадици (Општина Жабари). Гимназију је завршио у Пожаревцу. Иако је био одличан ђак, избачен је из гимназије због читања новина ,,Одјек“ чији је уредник био Јован Скерлић. По завршетку Филозофског факултета Илић је свој радни век започео 1924. као професор у Шамцу, али због напредних идеја, декретом краља Александра отпуштен је из службе. Када је завршио правни факултет посветио се адвокатури. У познатом јунском процесу у Пожаревцу, бранио је комунисте Илију Петровића и Милисава Петровића. Био је један од носилаца прогресивних идеја у Пожаревцу у периоду од оснивања Обласног позоришта 1929. године до покретања Часописа ,,Браничево“ 1954.г одине. Аутор је књиге ,,Први српски устанак“, своје радове објављивао је у новинама ,,Реч народа“ и у ,,Браничеву“. Једно време био је професор француског језика у пожаревачкој Гимназији. Сахрањен је у Пожаревцу. (Извор: Реч народа, М. Миловић, 1985.године).

                                                    Обновљено Соколско друштвo

12.јун 1921. – У сали хотела ,,Српска круна“ у Пожаревцу, обновљено Соколско друштво приредило је академију на којој је промовисало своје способности за преузимање задатака на плану културног и социјалног развоја заједнице. Соколска дружина постојала је и пре Првог светског рата, али се временом расформирала да би почетком 1921, залагањем Суда општине била обновљена под називом ,,Соко“. За старешину Друштва постављен је Јоза Бабић, професор, а у чланство Управе изабрани су грађани из разних слојева друштва.

                                                                                                                                         Припремио: З.Стокић