“Реч народа” овом рубриком подсећа на давно прохујала времена вароши пожаревачке. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадници наше Редакције проналазе познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећају, а млађе упознају са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
Пожареваачки „Филм“ и „Авала генекс“ – заједно – 15. март 1971.
Предузеће ,,Филм“ из Пожаревца референдумом се јединствено изјаснило за интеграцију са београдском кућом ,Авала генекс“ у чијем су саставу предузећа из Ниша, Кикинде, Чачка и др. Места Србије. Радмило Николић, директор Предузећа за приказивање филмова у Пожаревцу каже за „Авала генекс“ да је реномирана кућа из Београда која гарантује добру перспективу, а која ће граду обезбедити две нове филмске сале. На месту на коме се гради нова РК ,,Београд“ (некада се ту налазио биоскоп ,,Козара“) предвиђенс је сала са преко 500 седишта. Допуном пројекта планирана је и изградња једне мање сале са око 200 седишта, само за еклузивне представе. Ове замисли, међутим, нису прошле код радника ондашњег Центра за културу, неких културних посленика и представника СО Пожаревац код којих је превладало мишљење да за све те културне потребе треба изградити нови објекат Центра.
Попис за 48 сати – 16. март 1948.
Објављено је да на читавој територији ФНРЈ почиње попис становништва који се по наредби Владе ФНРЈ мора завршити у року од 48 сати тј. закључно са 17. мартом о.г. Пописом је обухваћено целокупно становништво, сва места, домаћинства и објекти у земљи. Истовремено, обавиће се и ново обележавање улица и постављање кућних бројева. Табле ће бити од тврдог, металног материјала, а трошкове за њихову набавку сносиће власници кућа „по цени коштања“. Све куће са леве стране носиће непарне, а са десне стране, парне бројеве.
Школа без мапе Европе – 17. март 1845.
Константин Ђорђевић, учитељ најстарије школе у Пожаревцу (Данашња ОШ „Доситеј Обрадовић“) поднео је извештај Министарству просвете о стању школе у коме се као једино позитивно истиче да је сат исправан и да нема проблема са кредама и сунђером. О стању учионице и инвентара Ђорђевић је писао: учионица има 6 прозора који су затворени хартијом, са зидова учионице отпада креч и малтер, а под, који је од дасака, у веома је лошем стању. У учионици је 7 клупа (скамија) од којих је једна поломљена, столицс су у ,,јадном стању“, катедра има једну фијоку, али нема браву…Од учила споменуто је да недостаје карта – мапа Европе… Константин Ђорђевић био је учитељ у овој школи од 1844-1846.
Припремио: З. Стокић