Житни бауљар који уништава листове и смањује принос има само једну генерацију годишње, презимљава у стадијуму ларве у земљишту.
Највеће штете прави ларва на озимој пшеници и јечму и то првенствено током јесени. Ларве поред струкова жита буше вертикални ходник дубине до 40 cm у коме проводе већи део свог времена.
Оне током ноћи излазе на површину и праве штете на тај начин што увлаче лисну масу у вертикални ходник и уништавају је тако да од лисне масе остаје само згужвана нерватура. Значајније штете настају уколико је јесен сува и топла. Ларве су активне до појаве првих мразева када престају са радом, а настављају тек са отопљавањем, интензивно се хране на температури изнад 10 ̊C , а при температури испод 3-5 ̊C престају са исхраном.
Хемијске мере заштите се препоручују после ницања озимих стрних жита (ако се утврди 5-6 напарнутих биљака/ m² или 3-5 ларви / m²) инсектицидима на бази alfa-cipermetrina, препарат Fastac у дози од 0,2 l/ha. Третирање се пропоручује у раним вечерњим или јутарњим сатима, јер ларве тада излазе на површину земљишта.
Против ове штеточине првенствено се спроводе превентивне мере контроле као што су поштовање плодореда, уклањање жетвених остатака, тањирање на 20-22 cm после скидања усева и избегавање ране сетве.
Драгана Урошевић, дипл.инж.заштите биља