На подручју Браничевског округа жетва сунцокрета на 18000 хектара полако се приводи крају. Приноси се крећу од 2000 до 4000 кг по хектару. Висина приноса зависила је пре свега од правилне примене агротехничких мера и агрометеоролошких услова, са посебним акцентом на висину падавина. Просечан принос сунцокрета за подручје округа је од 2800 до 3000 кг сувог зрна по хектару што је мање од очекиваног просека, јер је са првих 15 одсто скинутих површина просек износио 3500 кг/ха. До пада приноса је дошло због појаве болести услед велике количине падавина и погодних дневних температура за појаву болести на главама сунцокрета.
Пројекат “АГРО ИНФО” суфинансира Град Пожаревац
Тренутно актуелни радови у пољу су свакако припрема и сетва уљане репице за коју се сваке године све више интересују пољопривредни произвођачи. Посебан акценат је на предсетвену припрему која би требало да омогући добијање сетвеног слоја мрвичасте структуре као и уништавање изниклих коровских биљака и клијалих семена корова.
Основна примена минералних ђубрива је основни предуслов за постизање високих и стабилних приноса. Укупне потребе уљане репице, у току вегетације, за појединим хранивима за принос од 3000кг/ха су: азот (Н) 210 кг, фосфор (П2О5) 75 кг, калијума (К2О) 300 кг. То значи да за сваких 100 кгс емена, репици треба обезбедити 7 кг азота, 2,5 кг фосфора и 10 кг калијума. Укупну количину фосфора и калијума треба унети пре основне обраде земљишта. Од планиране количине азота, једну трећину треба унети у земљиште предсетвено, а две трећине у време пролећно граста (крајем фебруара – прихрањивање). Примена превелике количине азота у јесен утиче на пребујан раст па се биљке слабије „кале” (припремају за зиму). Потребе уљане репице за азотом, у пролећном периоду су највеће и износе око 100 кг/ха.
-Оптимални рок сетве у нашим условима је од 1 . до 20. септембра. Временом се подешава степен развијености биљке у којем ће најбоље презимети. На принос семена се неповољно одражава и прерана и прекасна сетва. Код преране сетве развије се у току јесени пребујан усев код којег се издужи епикотил стабљике и такве биљке су неотпорне на зимске недаће. Међутим, још негативнији утицај има прекасна сетва. Тада биљке улазе у зиму недовољно развијене, с мало резервних материја у стабљици и корену па лакше измрзавају, спорије се регенеришу у пролеће, касне у порасту, а што се све одражава насмањење приноса. Значајну улогу у постизању приноса код уљане репице има и склоп биљака. Код ретког склопа, биљке су клоне јачем 
гранању што донекле замењује недостатак биљака, док код прегусте сетве долази до издуживања стабљика и такве биљке су склоне полегању, али их је лакше комбајнирати него разгранате у ретком склопу. За оптималан склоп, потребна количина семена, зависно од сорте, креће од 2,5 – 3,5 кг/ха и треба да обезбеди 60 до 65 биљака на м2 после ницања или 50-55 биљака на м2 у жетви. С обзиром да је семе уљане репице веома ситно, дубина сетве креће се од 1,5-2,5 цм, истиче Јоргованка Влајковац, дипл. инг. У ПССС Пожаревац.
Д.Динић