Пољопривредник из Ћириковца Јовица Живковић интензивно се бави ратарством и сточарством. Од узгоја пољопривредних култура, продаје млека и това јунади, његова породица, како каже, успева пристојно да живи.
Од тога да ли ће се у пољопривреди успети и колико ће се зарадити, зависи од више фактора – улагања, тржишта, али и временских прилика. Јовица обрађује шесдесетак хектара земље, на половини површина је заступљен кукуруз, док сунцокрет и житарице заузимају по 15 хектара. У штали има 30 грла, од чега 10 музних крава, а остало су приплодне јунице и товна јунад.
Поседује све потребне машине за ратарску производњу, сенажу и силажу и комбајн за скидање летине.
Пројекат „АГРО ИНФО“ суфинансира Град Пожаревац
-Од озимих житарица јесенас сам сејао пшеницу на 11 хектара и јечам на 4 хектара, а користио сам искључиво новосадске сорте. Просечан принос пшенице кретао се од 5,5 до 6 тона по хектару и већи део сам продао по 16 динара за килограм. Та цена није задовољавајућа, али морам да је продам због недостатка складишта. Ратарска производња није много захтевна, али зато узгој стоке јесте и у томе ми помажу син, снаја и унук. Товну јунад продајемо где нађемо добру цену, док млеко предајемо Имлеку. Цена је ниска и због тога долази до смањења сточног фонда. Субвенције које држава издваја не утичу на повећање броја грла на терену и по мом мишљењу најефективније је да цена откупа млека буде виша. Ако знамо да се млеко откупљује по цени од 25 до 35 динара у зависности од класе, док је у продавници 90 динара, онда не треба бити много паметан па закључити шта нам је чинити. То значи да распон између откупне и продајне цене млека треба смањити, јер субвенцијама се не постиже ефекат већ само повећањем откупне цене млека, истиче Јовица Живковић.
Д.Динић