ПОЉОПРИВРЕДА
Припрема силаже за сточарство
Најразвијена грана пољопривреде у хомољском крају од памтивека је сточарство. Овде се узгааја крупна стока, овце, у новије време и козе. Крај је познат надалеко по хомољском јагњету али и по белом „влашком“ сиру. Управо због тога и зиме која ће стада отерати са пашњака, сада се ради један од важнијих послова за припрему сточне хране – силажа. Томислав Рајковић, директор Канцеларије за пољопривреду Општине Жагубица о овом послу каже:
-Очекујемо добар принос кукуруза, од 7 до 8 тона по хектару. Наши пољопривредници који припремају силажу треба мало да пожуре због убрзаног зрења кукуруза јер излази из фазе воштане зрелости. Треба избегавати силажу од биљака са поплављених парцела због квалитета. У сваком случају време је и да се детелина покоси и све припреми.
Иначе, сви пољопривредници који су имали штету на ратарским и другим парцелама од поплава, још могу да је пријаве у Канцеларији за пољопривреду. Процена се још ради и уз личну карту, пољопривредник треба да приложи катастарски број парцела које су биле полављене да би се на терену извршила процена штете.
Обележен Међународни дан писмености
У основним школама у Општини Жагубица обележен је 8. септембар, Међународни дан писмености. Овај Дан установио је УНЕСКО 1965. године да би се истакла важност писмености за појединце, заједнице и друштва. Даном писмености УНЕСКО скреће пажњу на важност образовања на личном и глобалном нивоу. Подсећајући да је основна писменост као и право на образовање доживело промену крајем 20. века напретком информатичких технологија, Катарина Гаузановић, наставница српског језика из Жагубице каже:
-Постоји стална потреба да се указује на важност писмености, образовања и чувања културе. Мисија нас наставника је да описмењујемо сву децу. Међутим, крајем 20. века писменост је доживела неки свој други облик и наступила је информатичка писменост. Управо због комуницирања путем друштвених мрежа, допустили смо себи недопустиво, да занемарујемо наше писмо ћирилицу. Задатак нас наставника је сада још тежи да у савременом свету комуникација деци указујемо на важност чувања ћирилице.
Љубав према писмености и књигама, каже жагубичка наставница Катарина Гаузановић, се у школама надограђује, а почиње у кући у породици.
Најмлађи музеј на Браничевском округу
Завичајни музеј Хомоља у Жагубици је отворен 1.јануара 2017. године. У њему су као легати, сталне изложбене поставке скулптура академског вајара Светомира Арсића Басаре и вајара Јанка Лалића и гостујућа етнолошка изложба „Традиционално наслеђе Хомоља“. У музеју се као гостујуће, организују и сликарске изложбе. Завичајни музеј Хомоља такође је ове године приредио продајну донаторску ликовну изложбу, а од сакупљених средстава се подиже споменик српским војницима у Првом светском рату.
У организацији Завичајног музеја у Жагубици крајем априла одржан је стручни скуп „Хомоље 2018.“ У оквиру овог скупа отворена је археолошка изложба „Рановизантијски период у околини Жагубице – преглед археолошких налаза“ која је посетиоцима доступна до маја наредне године. Аутори изложбе су археолог Милан Миловановић из Пожаревца и Оливера Филиповић, кустос Завичајног музеја Хомоља. Изложбу прати каталог, а као најзначајнији локалитет рановизантијског периода на овом подручју истраживан је „Пчелињи крш“ крај села Лазница из VI века, односно времена романског цара Јустинијана I.