Александар Јелић је успешно завршио школовање као матурант друштвено – језичког смера у Пожаревачкој гимназији. Током школовања истакао се активним радом у Секцији за примењену физику и електронику и јавним промовисањем остварених резултата секције у области програмирања и роботикe.
-Са секцијом сам одржао два јавна часа и неколико предавања у оквиру вршњачке едукације. Учествовали смо у Новом Саду на Сајму образовања под именом „Путокази“ где је школа добила златну медаљу. Учествовао сам у прављењу 3D штампача и савладао курс „Роботека“ у градској библиотеци чија је сврха била програмирање робота, као и њихово састављање.
„Александар је искрен, одговоран и предузимљив младић. Лепо је васпитан и коректан у комуникацији нарочито са млађим члановима и чланицама секције са којима је радио кроз вршњачку едукацију. Секцију примењене физике и електронике (роботика) као и Пожаревачку гимназију увек је представљао на најбољи могући начин. Добар је саговорник. Инцирао је и реализовао многе активности. Спреман је да преузме одговорност. Прати све новости из света науке и заинтересован је за нове технологије. Поседује истанчану перцепцију, вештину логичког промишљања, критички став и надасве интелектуални потенцијал. Сарадња са Александром представљала је право задовољство“.
Маја Јовановић Глигоријевић, професорка физике
Друга Александрова изузетност је спорт. Ван школе је, као члан Карате клуб „Камиказе“ Пожаревац, остварио изузетне успехе. На републичком нивоу, у такмичењу из традиционалног каратеа 3 године за редом освајао је прво место. Воли историју, а посебно га привлачи да изучава историју борилачких вештина.
Александар је дружељубива и комуникативна особа са пуно различитих интересовања. Родитељи истичу да је поштен, интелигентан, ентузијаста, вредан. Од предмета воли социологију, историју, информатку и физику зато што пружају „могућност дебате и наше лично виђење неких појава/догађаја, као и могућност логичког закључивања ствари и њихово брзо решавање путем софтвера или физичких образаца“.
„Aлeксaндaр je, прe свeгa, лeпo вaспитaн млaдић, зрeлa, oдгoвoрнa и свeстрaнa oсoбa. Пoкaзao je вeликo интeрeсoвaњe зa сoциoлoгиjу, oдличнo пoзнaвaњe истoриje, aктуeлних дeшaвaњa у друштву, кao и жeљу дa сaзнa и истрaжи нeштo нoвo. Свaки зaдaтaк и изaзoв кojи сe прeд њим нaшao je успeшнo и сa лaкoћoм рeшaвao. Сjajaн je у дeбaтaмa, увeк спрeмaн дa сaслушa другe, aли и дa aргумeнтoвaнo брaни свoje стaвoвe. Жeлим му пунo успeхa у дaљeм шкoлoвaњу, у живoту, дa гa и убудућe пoкрeћу рaдoзнaлoст и пoзитивaн дух кojим плeни“.
Ана Трајковић, професорка социологије
За свој активни рад током школовања у Пожаревачкој гимназији предложен је за Признање „Пожаревачка гимназија“ и Диплому за изузетан успех у физичком васпитању. О школи коју завршава каже:
-У Гимназији сам стекао доживотне пријатеље. Она је од једног младог и незрелог човека направила образовану особу са развијеним критичким размишљањем. У Гимназији сам доживео најлепше тренутке живота које ћу заувек памтити.
Планира да студира историју на Филозофском факултету, а волео би да се бави динамичним и креативним пословима.
Живкица Ђорђевић, педагог