Дани пред нама су дани спомена, дани када се успомене чувају више него обично и оживљавају кроз сећања. Од недеље свих светих почео је Апостолски пост. Због тога што се завршава до празника Св. Апостола Петра и Павла, назива се још и Петровдански пост. Установљен је на основу успомене на апостоле, који су после силаска Духа Светога, а пре одласка на проповед Светог Јеванђеља, постили. Свима који су одлучили да крену путем спомена, чувања успомена кроз пост и послитву, нека је на спасење, здравље и духовну радост.
Успомене су, ваистину, увек ту. Од нас зависи колико ће бити живе и на који начин ће бити уз нас. Успомене нас враћају у детињство, у све оне дане које једноставно доживесмо и даље кренусмо. Многима су сећања у мајчином крилу, загрљају, па и грдњи. И једноставно, мајка је мајка, ма чиме да се бави и ма шта да ради, јер њено основно занимање и јесте да буде мајка. Славни Рајнеш је о мајци рекао :
„Мајка се рађа у истом тренутку кад и дете. Она пре тога није постојала. Постојала је жена, али не и мајка.“
Ових дана се навршило шест година од како моја мајка на мене гледа из Божијег врта. Иако није физички ту, она је свеприсутна. И док је мене, биће и ње, јер њена улога да брине, пази и штити, никад није престајала. Данашња прича је у спомен мојој мајци.
Камилица, добро позната космополитска биљка, карактеристичног мирса и изгледа. Само име матрикарија потиче од латинске речи матер што значи мајка. Због карактеристичног изгледа цветне главице, које асоцира на сунце у стара времена била је посвећена Богу Сунца Ра. Римљани су је звали „прах од крви Хестије “ и користили су је као чаробну биљку за лепоту. Чак и данас у савременој ароматерапији, римска камилица заузима посебно место. Викинзи, сурови гусари, ратници и освајачи користили су је за негу, за лепоту, а њихове жене су своју плаву косу испирале чајем од камилице. И данас је камилица савезник женама плаве косе, јер њихову косу чини сјајнијом и смањује исушивања власи.
И стари Египћани су користили камилицу. За њих је она била једна од светих биљака, па је коришћена и у поступку мумификације. Научници су је идентификовали и приликом анализе ткива мумије фараона Рамзега другог.
Камилица је народни лек за стомачне тегобе, грчеве, проблеме са варењем, гастритис, чиреве, за смирење… Постоји веровање да камилицу треба препоручити намрштеним, зловољним људима. С обзиром да је сада има у природи, најмање што можете да урадите за своју намрштену околину и зловољно друштво јесте да их почастите чајем од камилице. Ваш гест сигурно неће ништа битно променити по питању светских тема, али ће вероватно измамити осмех, а ако не, бар ћете својим примером показати да још увек постоји брига човека ка човеку.
Камилица се користи код проблема са акнама, бубуљицама, код алергијског ринитиса изузев ако постоји алергија на саму биљку, код артритиса, болести зуба, десни, упале усне дупље, код респираторних тегоба, боловима у леђима и стомаку, код гастритиса, отежаног варења, мучнине, надимања, код депресије, различитих инфекција, опадања косе, код опекотина, оједа, осипа, рана, иритација, упале очију… Састојак је чајева, који се примењују за смањење грчева код новорођенчади.
Топло се препоручује свима са осетљивим желуцем и да се користи на следећи начин :
Три пута у току дана између оброка попити по шољу чаја од камилице, који се припрема тако што се 1 супена кашика камилице прелије са 200 мл кључале воде и поклопи. Након 20 минута се процеди и попије из више гутљаја. Потом је потребно лећи два минута на леђа, па два минута на леви бок, па два минута на десни и два минута на стомак. Сећате ли се чувене рекламе у којој се каже „Можда изгледа шашаво…“ И заиста, можда је оваква употреба необична, али на овај начин се врши тзв масажа зидова желуца, а како ће биљка испустити одређену количину слузи, на овај начин ће доћи и до облагања зидова. Једна немачка студија из 1987. године је доказала да камилица поспешује зацељивање рана.
Код прехлада, инфекција горњих респираторних путева, за повећање имунитета се препоручује примена чаја од камилице више пута у току дана. У комбинацији са зовом и матичњаком или наном утиче на снижење повишене телесне температуре.
За освежавање простора или ако су у истом простору присутне особе које су прехлађене, може се искористи етарско уље камилице и то помоћу дифузера или накапавањем на свећицу. На овај начин ће се камилица употребити као пасивна инхалација.
Есенцијално уље камилице је карактеристично плаве боје због присуства азулена, па се отуда и та боја назива азуленско плава.
За чишћење лица користити ујутру и увече чај од камилице или за умивање или га нанети на лице помоћу ватице. Поред спољашње примене препоручује се да се и сам чај пије.
Код масне коже уместо чаја камилице се може користити лосион, који се добија тако што се 10 г камилице потопи у 100 мл разблаженог апотекарског алкохола и остави на тамном месту 7 дана, па се процеди. Остатак биљке се поново потапа у још 100 мл разблаженог апотекарског алкохола и на тамном месту се остави да одстоји још 7 дана, па се процеди. Први раствор се потом помеша са овим другим и чува у тамној бочици.
Код алергијског ринитиса постоји препорука да се три пута у току дана испија чај од камилице, једанпут у току дана да се чајем умива и да се два пута у току дана изврши пасивна инхалација.
Код проблема са артритисом потребно је пити три пута у току дана по једну шољу чаја од камилице, увече купка од камилице и на болна места се стављају јастучићи од камилице. Ове јастуке је лако направити, али је довољно и само то да у своје јастуке ставите биљку. Сами можете zаправити јастуче тако што се платнена врећица напуни цветовима камилице,па се завеже и на сувом тигању мало угреје и ставља на болно место.
Код упале десни и зуба, камилица се користи у виду чаја и то за гркљање на свака три сата.
Код проблема са дисајним путевима препорука је да се у току дана попију три шоље чаја од камилице, да се бар два пута врши пасивно инхалирање и да се јастучићи стављају на груди.
Код болова у стомаку се јастучићи стављају на стомак, чај се користи три пута у току дана и предео стомака се бар једном третира уљем камилице у виду масаже. Уље се добија тако што се у теглу ставе цветови камилице, па се они прелију маслиновим или сусамовим уљем. Тегла се држи на сунцу бар три недеље, па се процеди.
Код менструалних болова потребно је да се 1 кашика камилице прелије са 250 мл врућег млека, процеди и као облоге се држе на стомаку бар 4 пута у току дана.
Дакле, камилица својом благошћу и нежношћу оправдано носи име – матрикарија. У овом периоду је има готово свуда. Може се наћи по ливадама, у двориштима, свуда где има сунца.
За крај ћу поделити са свима вама мисао Абрахама Линколна:
„Све што јесам или што се надам да ћу бити, дугујем свом анђелу – мајци.“
Чувајте своје мајке, јер оне су једино што безусловно имате!