И тако је бака држала у свом крилу унуку, чешљајући јој дугу плаву косу и мислила о неком давно прошло времену у коме је била дама која је чекала свог витеза. Вала и то су баке, те фине старице које умеју толико тога, од причања најлепших бајки па до прављења најукуснијих колача. Иако је време своје учинило, оно је само било сведок на лицу. У срцу је бака била још увек иста она девојка која је научила да чека. Да није тог чекања не би ни било времена. Бар не за баку.
Марија од Хедере, једна од најлепших принцеза које су икада постојале, испратила је на пут бродом свог витеза Тристана. Њему је била обећана. И то не само од људи. Обећање је принцип, који једино из срца може да дође. Стајала је на обали тог јутра и махала броду, који јој је сваког тренутка нестајао из вида. Ово није био први њихов растанак. Ипак, сваки до сад је изгледао само као раздвојеност. Овај је био другачији. Лепи Тристан је са посебном неком тугом грлио Марију певајући песму о растанку “Ако кажеш да је крај, мила моја једно знај, овог пута одлазим заувек“. Срце је тако и говорило.
Тако је тог јутра Тристан отишао да испроси за свог рођака Марка лепу ирску принцезу Изолду. Пут као пут, увек доноси нешто неочекивано и увек је верни пратилац времена.
Изолда, ирска принцеза, ћерка истоимене краљице, била је оно што је већина принцеза у том периоду и била… купљени мир између две земље. Од самог брака је зависио и мир, а и живот грађана. И то је нека љубав. Каква таква, купљена ил` склопљена, условљена и свакако заробљена.
Тако је од жена мир и зависио, односно, од њихове способности да задрже поред себе управо оног који и није био њихов. Знајући како оно што се зове љубављу функционише у случају купљеног мира између земаља, својој ћерки је дала напитак љубави, који би требао да осигура љубав до краја живота. Заправо, живот без љубави и јесте смрт, јер човек сам умире, гаси се лагано као свећа. Ипак, живот и не би био живот, ако не би имао и неке неочекиване ситуације. Тако на броду, по повратку из Ирске напитак би испијен…. стара пословица и каже да није коме је намењено, него коме је суђено… тако се уместо Марка и Изолде, родила љубав између Тристана и Изолде. Љубав, која није љубав, а осећа се тако, услед услова који су постојали, могла је да се заврши само на један начин, а то је да свако од љубавника настави свој живот поред оних којима су обећани. Лепа Изолда требало је да начини дом са Марком, а Тристан са Маријом. Ипак, љубав заиста може и убити, па тако од туге Тристан умире. Како је напитак такав да доводи до љубави до краја живота, за Тристаном умире и Изолда.
Марија од Хедере је и даље чекала свог витеза певајући њихову песму „Ако кажеш да је крај“, а свој живот је наставила поред човека кога није волела, обилазећи гроб оног коме се давно обећала, гледајући у биљку, која је из његовог гроба стално ницала.
Hedera helix или бршљан је вишегодишња украсна пузавица, која припада паразитским биљкама. Природно се налази у листопадним шумама, расте на стабљикама дрвећа. Сади се уз куће, јер је природни изолатор. Може да буде висине и до 20 метара. Воли стеновита места и влагу. Листови су кожасти, глатки, вечито зелени трокраки или петокраки. Плод је бобица црне боје и врло горког укуса. Биљка је и отровна, а какво дејство ће испољити зависи од саме употребљене количине. За бршљен је карактеристичан и дуг живот. Стабљика може да живи и до 300 година, па се сходно томе сматра симболом бесмртности и плодности.
Бршан се вековима користи у народној медицини, а класична медицина је потврдила његову лековитост. Оно што бршљан чини лековитим су активне материје и то сапонозиди, сапонини, флавоноиди, алкалоид еметин, гликозид хедерин (који у зависности од количине може да шири и сужава крвне судове).
Своју примену има као ефикасан лек против кашља, бронхитиса. Делује троструко. Смирује надражај код упорног и сувог кашља, смањује стварање слузи у плућима и опушта мишиће бронхија. Такође, ефикасно је средство код кожних проблема, код екцема, перутања коже, код рана које тешко зарастају, код целулита, проблема са кандидом.
Чај од бршљана против кашља и бронхитиса
Једна кафена кашика сувих листова прелити са 250 мл кључале воде и оставити 15 минута, процедити, засладити и пити у току дана и то само 2 до 3 дана. Није за децу испод 8 година.
Уље против целулита
Две пуне шаке свежег лишћа бршљана ставити у теглу, прелити са 500 мл светлог сусамовог уља. У велики лонац на само дно ставити пар крпа, теглу која је добро затворена и на око 70 степени загревати. После сат времена склонити са шпорета, охладити, процедити. У ово се се може додати и етарско уље и то по 20 капи етарског уља аниса и лимуна. Добро се промућка и чува у добро затвореној боци. Користити за масажу.
Чај против гљивичних инфекција
За овај чај потребно је по 100 г бршљана, жалфије и враниловке. Ове три биљке добро измешати и од саме мешавине узети 3 супене кашике и прелити са 750 мл кључале воде. Потом поклопити, оставити пола сата, процедити и попити у току дана. Употребљава се само три недеље, па је потребно направити паузу 7 дана. Током коришћења чаја избегавати све врсте шећера и квасаца у сваком облику.
Капи у сирћету
Ситно насецкати листове бршљана и напунити стаклену теглу, па налити јабуковим сирћетом. Оставити недељу дана на топлом месту, процедити и користити по потреби.
Вински уверак
Ситно насецкати 50г свежих листова бршљана и прелити са 1 л црног вина. Кувати на лаганој температури да би се количина течности смањила на пола у односу на почетну. Охладити, процедити и додати још пола литра прокуваног црног вина. Овако добијен напитак се користи код бубрежних или мокраћних каменаца 10 дана и то коришћењем само једне чаше током дана.
Курје очи се могу третирати свежим листовима бршљена тако што се листови уситне, ставе на курје око, преко се сама биљка помоћу завоја фиксира и држи око сат времена. Поступак се понавља недељу дана.
Такође, бршљан се може користити и након убода инсекта и то комараца, пчеле, осе, паука…
Потребно је уситнити листове и тако уситњене држати их у алкохолу пар сати. Процедити и саму биљку обложити на место које се третира.
Можда је време витезова иза нас. Можда више нема ни дама. Можда је и само време једно обично можда. На нама је да то можда преведемо на начин на који нам одговара. Како ће бити зависи од нашег трагања и способности да изнова наставимо даље. Свака дама, заиста, има свог витеза. На дами је да то витештво пробуди у обичном мушкарцу, а на мушкарцу да од своје тако обичне жене начини праву даму тако што ће је прихватити онакву каква јесте и безусловно волети.