Била је тако лепа. И вазда се поставља питање да ли је лепота дар или само терет. И питање које одговора и нема, а то је да ли сузе најлепше стоје када су на тако лепом лицу. И када све прође, прича о лепоти заувек остаје.
Није било лепше у целој Тесалији од Дафне, ћерке речног Бога Пенеја. Дафне је била нимфа пратиља богиње Артемиде. Да ли је уживала у својој лепоти или је због ње патила остаје само да нагађамо. Имала је много удварача. Готово сви су је хтели за своју драгу, без обзира на статус, године. Ипак, Дафне није желела да буде жена. Заветовала се на чедност, на живот без мушкараца. Вероватно је због тог завета била још већи сан мушкарцима и још више пожељна као жена. Ипак, била је и део освете.
Шта се деси кадa лепота и љубав постану ривали? Најбољи одговор могу дати Ерос и Аполон. Персонификација љубави и страсти у лику Ероса у ривалству са прелепим, складно развијеним Аполоном на неки начин утицала је погубно на Дафну, а на неки начин јој је подарила бесмртност. Наиме, Аполон, као симбол моћи, волео је да збија шале на рачун Ероса. Љубав као љубав, када не може да победи одлучује се на освету. Тако је и Ерос урадио. Својом стрелом погодио је срце Аполона тако да му срце заволи Дафне, а другом стрелицом погодио је срце Дафне и учинио га још више неосетним на љубав. Аполон је толико заволео Дафне да за њега више нису друге жене постојале и имао је потребу да јој се стално удвара, да је прати. Дафне је бежала од Аполона, али никако није могла да га се ослободи. Знала је да ће Аполон добити оно што жели у сваком случају, па макар употребио и силу. Отишла је до свога оца и преклињала га је да јој помогне. Отац као и сваки отац, без обзира да ли му се допада избор ћерке, није неосетљив на сузе и на захтев. И интересантно је да без обзира да ли отац припада божанству или је обичан смртник наjјача љубав коју његово срце може да осети је управо љубав према ћерки и каква год да је, ћерка је најдивнија жена која хода планетом. Благословене нека су ћерке и благословени нека су њихови очеви.
Тако је Пенеја учинио своју ћерку бесмртном и претворио је у дрво ловора. Аполон није успео да спречи Пенеју и без обзира што Дафне није могао да има за своју жену, он је одлучио да ловорово дрво посвети себи. Нека за размишљање буде да ли је Аполон заиста осетио љубав према другом бићу или је то била само заслепљеност собом и с друге стране колико је јака безусловна љубав оца према својој ћерки.
Laurus nobilis симбол мудрости, мира, заштите, знак части и славе. Реч је о ниском медитеранском дрвету са карактеристичним листовима. Листови су кожасти, зимзелени, јајасто-копљасто облика, зашиљени. Карактеристичног су мириса и горког укуса. Цветови се јављају на готово свака три месеца. Мушки цветови су ситни, зелени, а женски су неугледни. Плод је бобица тамнољубичасте боје.
Још од античког времена ловору се приписују заштитне особине. Сходно томе, император Тиберије штитио се од грмљавине помоћу венчића од ловора, а Нерон је за време куге своју заштиту нашао у ловоровом врту. Како сваку цивилизацију прате и пророци, тако је ловор служио и њима да ступе у контакт са другим световима. Интересантно је да је наука то његово дејство и доказала. И заиста, жвакањем ловоровог лишћа долази до промењене свести, јер се ловор карактерише наркотичним дејством. Управо то треба да буде као упозорење. Важно је нагласити да је правилна употреба у смислу познавања количине која се користи безбедна, а ако се претера са употребом може доћи до наркотичног дејства, као и мучнине и повраћања. Труднице и дојиље не смеју да користе ловор.
За ловор је утврђено да стимулише пробаву, подстиче апетит, уклања проблеме са грчевима у стомаку, делује против упала, против бактерија, гљивица, посебно је добар против упорне кандиде. Утврђено је његово позитивно дејство на дијабетес, као и холестерол. Утиче на бољу прокрвљеност и на велики број кожних проблема. Добар је савезник у борби против прехладе, бронхитиса. Има ефекат и на инсекте. Тако да може да послужи у данима који су пред нама.
САВЕТИ И РЕЦЕПТИ
С обзиром да је јесен пред нама и с обзиром да је пред нама период када ће се врло лепо и врло обилно јести, а то све указује на могуће тегобе код особа које имају проблем са гихтом, ловор је ту да помогне.
Потребно је уситнити пет листова ловора и прелити са пола литра кључале воде, па оставити на шпорету још пет минута. Потребно је да одстоји бар 8 сати, па да се процеди. Пије се само три дана и то по једна супена кашика на сваких сат времена. У току та три дана алкохол и месо се не смеју користити.
Код проблема са бронхитисом и код прехлада потребно је уситнити три ловорова листа и прелити са 250мл воде. Кува се око 10 минута, па се процеди, дода се мед и сок од лимуна.
Такође, код прехладе и код упорног кашља могуће је у кућним условима направити и ловоров сируп. Потребно је 10 листова ловора, 10 кашика шећера, један лимун исечен на комаде и 300мл воде. Сви састојци се заједно кувају на тихој ватри око 40 минута тј. док се сируп не згусне. Потом се охлади, па процеди у стаклену флашу. Свако јутро и вече потребно је узети по једну кафену кашичицу.
За бољу прокрвљеност може се направити и вино од ловора. Потребно је на лаганој ватри кувати у једном литру рујног вина два листа ловора. Водити рачуна да не прокључа. Потом се процеди и чува у стакленој флаши.
Као масажно уље код реуматских тегоба може да послужи ловорово уље, које се добија тако што се у стаклену теглу поређају листови ловора, па се прелију сунцокретовим уљем. Тегла се затвори и чува на топлом око две недеље. Након тога се процеди уље у стаклену флашу и користи само за спољашњу употребу према потреби.
Алкохолни раствор са ловоровим лишћем може да се употреби за дезинфекцију простора, а тиме и за тзв. лажну инхалацију. Потребно је лишће потопити у један литар комове ракије или разблаженог алкохола и тим средством очистити радне површине, односно кућу. Може се и испрскати простор. Овај раствор такође штити и од инсеката.
Наравно, данашња прича о ловору није била случајна. Венац је симбол победника, а најпознатији венац је управо венац од ловора, док је највећа победа је победа живота над смрћу. Надам се да смо ових дана успели да будемо барем мало бољи људи од оних који смо били. И као што је преподобни наш патријарх говорио: „Човек је биће којем може и Бог да се обрадује, а од кога може и ђаво да се постиди. Где ћемо се наћи зависи од нас”.
Да сте живи, здрави и благословени!