„Реч народа“ овом рубриком подсећа на давно прохујала времена вароши пожаревачке. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадник наше Редакције Зоран Стокић проналази познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећа, а млађе упознаје са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
Приход од фотографија за препород привреде – 3. април 1990.
У Пожаревцу је затворена изложба фотографија под називом ,,Пожаревац кога више нема“, аутора Драгана Богдановића Буцића коју су Пожаревљани могли да разгледају од 28. марта у Дому ЈНА. При затварању изложбене поставке аутор Богдановић издвојио је 10 фотографија старог Пожаревца и приредио аукцију. Сав приход наменио је зајму за препород привреде Србије.
Литије за Врбицу – 4. април 1936.
На Лазареву суботу, дечији празник Врбицу, код Саборне цркве и цркве Св. Николе у Пожаревцу, организоване су литије. Две литије су се у једну спојиле на почетку Табачнице и свој мимоход продужиле Дубровачком улицом до горњомалског Споменика српском војнику где су их дочекали организатори и представници власти и подељене зелене врбове гранчице. Литија се даље кретала Светосавском улицом, поред пијаце и Начелства кроз парк до хотела ,,Српска круна“. Ту су се раздвојиле и свој пут завршиле одакле су и кренуле. Учествовали су ђаци и наставници основних школа ,,Свети Сава“, ,,Доситеј Обрадовић“ и ,,Вук Караџић“, Пољопривредне школе, Гимназије, Трговачке школе, деца из забавишта, полазници Женске радничке школе, музичари Ватрогасне чете, соколци…
Упокојење патријарха Димитрија – 6. април 1930.
У Београду је умро патријарх српски Димитрије (Павловић), 39. врховни поглавар Српске православне цркве. Рођен је 1846. у Пожаревцу. Осим у Пожаревцу школовао се у Великом Селу и Београду где је завршио Богословију 1868. и одмах почео да ради као учитељ. Рукоположен је у ђакона и презвитера 1870. Био је професор на Београдској богословији, епископ нишки, епископ шабачко-ваљевски и митрополит српски. За време I светског рата, прошао је Албанску голготу и стигао на Крф. Венчао је краља Александра I Карађорђевића и краљицу Марију 1922. у Саборној цркви уз саслужење још четри епископа. Бавио се књижевним радом и припремао Хиландарски типик Светог Саве. Помогао је подизање храмова Св.Димитрија у Ратковићу и Покрова Богородице у Београду и донирао 500.000 динара за изградњу Цркве у Брежану. По својој жељи скромно је сахрањен у манастиру Раковица. За собом је оставио необјављене мемоаре. Наследник му је био епископ српски Варнава (Росић).
Словом о Доситеју, оловком уместо мача – 8. април 1994.
Пожаревачка Основна школа ,,Доситеј Обрадовић“ обележила је годишњицу оснивања свечаном академијом ,,Слово о Доситеју“ са поруком ,,Оловка уместо мача“. Поред ученика, наставника и осталих запослених у школи, свечаној академији присуствовали су родитељи и гости из Пожаревца, околиних насеља и општина.
Припремио: З. Стокић