Средином септембра је Владимир Војиновић, Петровчанин који живи и ради у Бечу превалио пут од аустријске престонице до села Лесковац, бициклом. Овом тридесетдвогодишњаку је требало десет дана да стигне до свог одредишта:
Возио је од Беча, преко Братиславе, Ђера, Будимпеште, Дунав вароши, Баје, Сомбора, Сремских Карловаца, Београда, до крајње дестинације – Петровца на Млави и села Лесковца. Прешао је 944,44 километра за десет дана. Осмог дана је забележио рекордних 129,55 километара пређених на двоточкашу „KTM l. cross limited edition“.
Пут је трајао краће од очекиваног, а један дан је морао да паузира због лошег времена, које га је задесило трећег дана путовања.
– Већ од првог дана је било очигледно да се може очекивати јако невреме које ће потрајати тако да су прва четири дана стално била под хладним кишовитим таласима и повременом грмљавином. Након тога дошло је до наглог разведравања и температура идеалних за бициклизам, прича Војиновић.
Са собом је понео најосновније ствари и нешто мало алата у случају да му затреба, што се на срећу није догодило.
Током путовања пратио је Дунав, дуж којег се пружа бициклистичка рута „Eurovelo 6“, која повезује Атлантик и Црно море. Возио је по брдима, кроз шуме, мочваре, пролазио поред бројних малих језера, панонских пашњака и села. Чак је у једној од мочвара остао без патике…
– Та је стаза јако интересантна за вожњу јер се простире кроз живописне, упечатљиве пределе. Али бих издвојио пут од Будимпеште до наше границе. Био је то контакт са феноменалном природом, све је зелено. Онда скела за прелаз са десне на леву страну Дунава, потом чистина и тишина уз поглед на Дунав, прича Владимир, и наставља:
– Стање бициклистичких стаза у Аустрији, Мађарској и Словачкој је одлично и све су редовно одржаване у беспрекорном стању. Онда сам био принуђен да се крећем магистралама, где је дошло до првих контаката са возачима. Њих има опрезних, али и неопрезних и нервозних. Зато је важно бити пажљив на бициклу. Код нас сам возио само двема бициклистичким стазама, у Новом Саду и после у Каменову.
Иначе, за такав подухват Владимир је морао да достигне завидну физичку кондицију, те је пре поласка за Србију провео месеце припрема:
– На такав пут сам кренуо физички и, пре свега, психички спреман. Бицикл возим већ дужи период, али био сам свестан да би требало доста појачати интензитет тренинга. Почео сам да возим маунтинбајк по планинама, зато што је то најјачи тренинг да се ојача комплетна мускулатура тела. Такође сам радио интензиван кардио тренинг у теретани и играо баскет са пријатељима. Вежбао сам. Појачао сам интензитет 6. маја, када сам се и одлучио на овај пут, и вежбао до последње недеље августа. Тренирао сам 6 пута недељно, два пута вожња маунтинбајк-ом, три пута кардио у теретани и једном кошарка. Затим сам одморио, односно регенерисао комплетну мускулатуру тела и кренуо на пут. Најважније у свему томе била је здрава исхрана и дисциплина. Волим бициклизам, фитнес, бокс и кошарку. Својевремено само почео са кошарком, па додавао још по неки спорт. Волео сам спорт и раније, али не у оволиком интензитету као у последње две и по године, каже Владимир.
Следеће што намерава је да боље упозна природне лепоте западне Србије, а следеће године, 6. маја, возиће од Петровца до Таре или Златибора.
И. М.