Имајући у виду околности у којима се налаз егаздинства и усеви, ситуација на терену диктира да је неопходно при спремању силаже (поготову од целе биљке кукуруза која нема клип, или је са недовољно развијеним клипом) користити биолошке додаке – инокуланте који садрже бактерије млечне киселине и друге супстанце. На тржишту се могу купити инокуланти који садрже посебно изабране сојеве бактерија млечно киселог врења чиме се смањују губици у процесу спремања и коришћења силаже, а побољшава се и хранљива вредност.
Додати инокуланти скраћују трајања ферментације чиме се омогућава и ранији почетак коришћења силаже. Бактерије млечне киселине су у природи присутне на биљкама, па заједно с њима доспевају у силажну масу где ферментишу шећере до млечне киселине и тиме остварују природан процес конзервисања. Међутим, већина тих бактерија су хетероферментативне, што значи да за синтезу млечне киселине користе свега око 50 одсто шећера присутних у биљној маси. То је један од главних разлога што се при силирању користе инокуланти с одабраним сојевима тзв. хомоферментативних бактерија које више од 90 посто шећера користе за синтезу млечне киселине.
Нове генерације инокуланата могу садржавати и одређене хетероферментативне бактерије које стварају сирћетну и пропионску киселину. За разлику од млечне киселине, која има јака бактерицидна, а слаба фунгицидна својства, сирћетна киселина је значајна за контролу активности гљивица (плесни и квасаца) у евентуалној накнадној ферментацији. На тај начин се повећава стабилност силаже након отварања силоса, што је чест проблем који задаје главобоље нашим фармерима.
Инокуланти се на тржишту налазе у сувом стању или као раствори. Избору инокуланата за услове какви су на терену, а поготову за биљке без клипа или са малим уделом клипа је веома важан задатак и потребно га је обавити са дужном пажњом. Ово зависи од квалитета сило масе, сило простора, технике силирања, технике изузимања, коришћења спремљене силаже и др. Важно у одабиру инокуланта је и да имају спососбност усмеравања ферментацију масе у жељеном правцу. Основни чинилац који показује да је техника силирања правилно изведена је садржај сирћетне киселине.
Пре избора инокуланата важно је информисати се о саставу и апликацији. Од састава инокуланта и примене, највише зависи какву ћемо силажу добити. Могу се користити у првом реду млечне бактерије хетеротроферментативног типа, јер се њиховим активностима ствара и сирћетна киселина. Међутим, могуће је користити и инокуланте које поседују комбинацију млечних бактерија хомоферментативног и хетероферментативног типа.
Јован Гроздић дип.инж.