Општина Мало Црниће налази се у централном делу Браничевског округа и изазива све већу пажњу како туриста у транзиту, тако и бројних излетника из Србије.
Мало Црниће махом привлачи еко туристе који су усмерени ка природном окружењу, очуваној природи, чистом ваздуху, тежњи ка бољој кондицији и здравом животу. Лов, риболов, излетишта, језера и отворени базени, бројне су могућности за обогаћивање летњих садржаја које употпуњују ресторани са традиционалном кухињом.
– Када говоримо о смештајним капацитетима, имамо могућности да угостимо како туристе са скромнијим потребама, тако и оне захтевније који су навикли на највише стандарде. Оно што је заједничко свим домаћинима је здрава храна и гостопримство. Богата понуда културно историјских споменика свакако чини нашу општину још интересантнијом за посетиоце како у току летњих месеци, тако и у току целе године, истиче директорка Туристичке организације Општине Мало Црниће Јасна Јовић и позива да се и сами уверите у лепоту и аутентичност ове стишке општине.
Mанастир Заова подигнут је у 14. веку, у време владавине кнеза Лазара. Место је опевано и у народној песми „Бог ником дужан не остаје“.
По предању, браћа Радул и Павле, везали су сестру Јелицу коњима за репове и растргли, јер ју је Павлова супруга лажно оптужила да им је убила дете у колевци. На месту на коме је пало њено тело, настала је црква Заова, тамо где су јој пале очи настао је манастир Сестрољин, где је пала рука манастир Рукумија и тамо где јој је пала брада, манастир Брадача. Од цркве Заова води пут кроз столетну храстову и букову шуму до извора Шопот чија вода по веровању лечи болести очију. Највреднија реликвија у Заови која се чува је крст опточен бисерима, који је Заови поклонила кнегиња Јулија Обреновић, супруга кнеза Михаила. На Кефалонији, представници манастира Заова присуствовали су пресвлачењу моштију светог Герасима када је званично предат део светитељских моштију. На поклон, манастиру Заова дарован је његов опанак, што се сматра великим благословом.
Манастир Брадача налази се у атару места Кула. Настао је у приближно исто време када и манастир Заова. Срушили су га Турци, а обновљен је крајем 20. века, на постојећим рушевинама и темељима старог манастира. Брадача кроз дужи временски период била је манастир који је окупљао преписиваче и представљао значајнији верски и културни центар. Какав је значај имао можемо назрети захваљујућим археолошким налазима у самој цркви и око ње. Према речима свештеника Десимира Јовића, у цркви је нађено 10 људских скелета. Посебну пажњу привлачи скелет жене пронађен напољу, одмах изнад олтара. Сахрањена је са малим дететом у наручју. Велики број књига нестао је у турским пљачкањима и паљењима и српским бежанијама и сеобама. Најстарији писани помен потиче из 16. века, када је манастир био „жив“ и активан.
Споменик Врањевац посвећен је настрадалима са територије Браничевског округа у ослободилачким ратовима између 1912-1918. године. Налази се у атару села Кула на територији општине Мало Црниће, поред чудом природе очуваних ровова у којима су браниоци дали живот за Србију. Посебан куриозитет споменика представља десетогодишњи истраживачки рад у циљу прикупљања и штампања четворотомне књиге са 23.560 имена погинулих са територије Браничевског округа, која је сазидана у зидине споменика Врањевац. Књига се чува у манастиру Брадача, манастиру Рукумија, Историјском архиву Пожаревац и у свим значајнијим културним институцијама Србије.
Црква Светог Игњатија Богоносца у Малом Црнићу подигнута је 1892. године заслугом индустријалца Антона И. Бајлонија, о чему сведочи и натпис на мермерној плочи изнад западног портала. Из њега сазнајемо да је црква завршена 12. јула 1892. године, а свечано освећена од стране митрополита Михаила 18. септембра 1894. године. Црква у Малом Црнићу је проглашена за споменик културе.
Д. Д.