Прве спортске кораке начинили су у Пожаревцу, док данас успехе нижу на Арабијском полуострву у Држави Катар. Тамо, на одбојкашким теренима широм земље изненађују публику својим одбојкашким вештинама, а обожаватеље и најближе – највишим спортским признањима. Реч је о браћи Марку и Милошу Стевановићу, сјајним и одлучним спортистима.
Марко је рођен 25. јула 1987, а Милош 27. септембра наредне године. Одрастајући у породици Весне и Славише Стевановића, уз дружење и мали фудбал са другарима по двориштима и тада новоасфалтираним улицама пожаревачког насеља Бусије, највећа окупација браће била је везана за обавезе у Основној школи „Десанка Максимовић“. Но, како им је отац наставник физичког васпитања и одбојкашки тренер, Марко и Милош су се заинтересовали и веома брзо опробали у овом спорту.
-Осетивши да можемо да постигнемо много тога, почињемо да тренирамо одбојку, прича Марко. – И не само да смо је заволели, већ нам је преко ноћи, како то наш народ каже – „ушла у крв“!
-Одрастајући заједно, Марко и ја смо помагали један другом са циљем да заиста и успемо у ономе што радимо, допуњује Милош старијег брата. – Никада нисмо одустајали, а дешавало се да на тренинг нико од саиграча не дође, осим мене и њега. Тренирали смо сваког дана и трудили се да постанемо добри играчи, и сматрам да то данас и јесмо.
ДО КРАЈА ОСМОГ, ДВА ПУТА ПРВАЦИ СРБИЈЕ
Упорност, таленат и рад, браћу Стевановић неумитно уводи у озбиљне спортске воде.
-За тим Основне школе „Десанка Максимовић“ играо сам од IV разреда и до завршетка осмог два пута смо били прваци Србије, прича Марко. – У то време постојала је Лига будућих шампиона коју такође освајамо, а ја добијам признање за најбољег играча.
По завршеној основној, обојица уписују Политехничку школу настављајући свакодневне тренинге и покушавајући да нађу одбојкашке основе у неком од клубова.
-Долазим у „Млади радник“, али на моје разочарење доживљавам да ми људи из управе, после одређеног времена саопште да сам неперспективан, да од мене никада неће бити озбиљан играч, каже Марко, који уз очеву подршку наставља са још већим еланом и жељом и труди се да докаже да су у клубу погрешили. Одлази у Велико Градиште где игра наредних неколико година и са „ВГСК“ осваја Балканијаду!
-На позив Одбојкашког клуба „Смедерево“ долазим у овај град где постајем члан тима, који је играо у тадашњој Супер лиги Србије, каже Марко. – Од самог доласка играм у првој постави што је за мене била велика част.
У Смедереву остаје пуних седам година после чега напушта земљу и одлази у Катар. Тамо игра већ шест година од чега је последње четири најбољи „либеро“ њихове лиге. По доласку играо је у тиму „Al Shamal“, од 2015. до 2017. у „El Jaish“ – у заједно са братом Милошем, док је последње сезоне у „Qatar sport club“ – у.
Истиче да је на престижном Апарском шампионату изгубио у финалу од домаћина из Бахреина, али да је на истом такмичењу понео ласкаву титулу најбољег „либера“, што сматра највећим сопственим успехом. Титула му доноси позив за репрезентацију Катара у којој остварује тренутно запажене успехе, попут Светске лиге, а како каже, сви планови везани су за Катар.
МИЛОШ – НАЈБОЉИ „ДИЗАЧ“
Милош Стевановић је обожавао да се такмичи са братом још од почетака бављења одбојком што га је, како верује, и довело до интернационалне каријере, која траје већ девет година. Својевремено је наступао за јуниорску репрезентацију Србије, а био је и на списку А репрезентације наше земље. Када је реч о интернационалној каријери, једну сезону наступао је у либанском тиму „Al Anwar“, једну сезону провео је у Бугарској где је бранио боје „Lukoil neftohinik“ – а, док се 2011. године доселио у Катар. Овде је шест година провео у екипи „El Jaish“, док је од ове сезоне у тиму „Al Rayyan“ са којим је потписао вишегодишњи уговор, тако да су његови даљи планови везани за ову екипу.
Интернационална каријера му је неминовно донела и један број признања.
-О томе говоре резултати, међу којима и освајање титула „Најбољи играч катарске лиге сезона 2013/14“ и „Најбољи дизач Арапског првенства 2017.“ као и друго место са тимом „El Jaish“ на том престижном првенству, прича Милош.
Такође, сазнајемо да је он најбољи дизач Арапског првенства 2018. године и да је са тимом „Al Rayyan“ освојио златну медаљу на овом такмичењу, што се сматра једним од највећих успеха катарске одбојке. Када је о клупским успесима реч ту су од 2011. до 2017. са тимом „El Jaish“ две бронзе, два сребра и два злата на разним првенствима, а са клубом „Al Rayyan“ за протеклих годину дана – шест златних медаља са Арапског првенства, Катарског шампионата, са Куп – а принца, Куп – а краља, Куп – а федерације и Катар куп – а.
НАЈЛЕПШЕ У РОДНОМ ГРАДУ
Иако не живе заједно, просечан Марков и Милошев радни дан у Катару почиње идентично: доручком, кафом и тренингом. Следи пауза за ручак, одмор, па поподневни тренинг. Вече се проводи у кругу породице: Марко са супругом Емином, а Милош уз супругу Марију. Слободне викенде користе да буду заједно играјући тенис, пливајући или на пикнику, а годишње одморе – два пута по десетак дана проводе у Пожаревцу.
-То је време када смо са родитељима, фамилијом и другарима из детињства. За нас је то најлепши део године, кажу браћа Стевановић.
На крају сусрета распитујемо се за мото који их води кроз живот.
-Пре одговора желим да кажем како велике заслуге за ово што јесмо припадају нашем оцу Славиши, који је бескрајно веровао у нас да можемо да достигнемо сјајне резултате и интернационалне каријере. Мото: Никада не треба одустајати! Увек се труди, бори и буди јак на путу, који изабереш у животу, одговара Марко.
– Било какву препреку да нађеш на том путу, на њему ћеш наћи и кључ. То ће сигурно бити кључ успеха, додаје брат Милош.
Влада Винкић
Фото: Приватна архива браће Стевановић
Извор: Новине “Реч народа”