Он је носилац титуле победника Европског Купа 1992. у Риму и 1993. у Нирнбергу, вицешампион Балкана из Атине 1994.године, освајач III места на Купу шампиона у Луксенбургу 1995.године. Освајач је бројних турнира у Мађарској, Италији, Чешкој, Финској, Румунији. Наступао је на такмичењима у Јапану, Бразилу, Египту ... Он је Бранислав Дмитровић, за сараднике и пријатеље, једноставно – Бане.
Рођен као средњи син у градској пожаревачкој породици, поносан је на оца Славишу познатог пожаревачког сликара и мајку Милкицу која је свој радни век провела као службеник у „Авали“. Било би неправедно изоставити да је подједнако поносан на млађег брата Марка који је после успешне карате каријере кренуо стазама кик бокса (оснивач и тренер у пожаревачком Бокс и Кик бокс клубу), као и на старијег брата Томислава – једног од најтрофејних шахиста Браничевског округа овенчаног титулом Фида мајстора.
Некада успешан ученик Основне школе “Доситеј Обрадовић“ и Средње пољопривредне школе у Пожаревцу, Бранислав је на нишком Факултету за физичку културу добио звање оперативног тренера за карате и фитнес. Равно двадесет година је на челу Карате клуба „Пожаревац 92“ и данас представља уважену личност у свету борилачких вештина. Више него довољно за разговор у нашој данашњој рубрици.
Господине Дмитровићу, како су текли дани Вашег одрастања и сазревања?
– Детињство сам провео као и већина тадашњих малишана играјући се са вршњацима из краја код „Записа“ у Југовићевој улици у којој сам и одрастао. Поред играња лопова и жандара, фудбала, жмурки и маратонских вожњи бициклом, велика страст ми је представљало читање авантуристичких, епских и историјских романа, сећа се тих дана и година Бане Дмитровић – Није далеко од истине да су поједина дела и њихови главни јунаци у мени побудили жељу за борилачким вештинама, са намером да се борећи се на татамију (подлога за борилачке спортове) једнога дана поистоветим са њима.
Већ са десет година Дмитровић долази у Карате клуб “Млади радник“, где уз тренера Зорана Вићића стиче најпре основна знања, а потом и прве озбиљније резултате. За младог Бранислава они су били сјајна одскочна даска за даље успехе који су неумитно следили како на локалном тако и државном нивоу. Дечко који је заиста обећевао, током своје каријере је уз пожаревачки, наступао за „Слогу“ из Краљева, „Трепчу“ из Косовске Митровице, „Ктитор“ и „Будућност“ из Подгорице, а велику част и посебно задовољство била је чињеница да је тренирао и учио од великана југословенског каратеа: Оливера Ивановића, Драгољуба Кочовића, Душана Дачића, Илије и Владимира Јорге, Драгослава Зеке Божовића, Рајка Вујошевића…
– Како у Пожаревцу, тако и широм Србије познати сте и уважени као тренер,али и као први човек Карате клуба „Пожаревац 92“.
-Први тренерски ангажман имао сам у Карате клубу „ ВГСК“ из Великог Градишта од 1995. до 1998.године, када сам и побудио у себи жељу за тренерским позивом, прича Бранислав – Паралелно са групом ентузијста и подршку породице и пријатеља, 1997.године оснивам Карате Клуб „Пожаревац“ са којим прелазим трновит пут од школске секције ОШ “Краљ Аександар I“ до једног од најозбиљнијег, одлично организованог и модерно опремљеног Клуба на овим просторима. Због сарадње и подршке од стране пожаревачког СУП-а, Клуб након две године мења име у „Пожаревац 92“.
Од оснивања до данас такмичари и екипе су у витрине Карате клуба „Пожаревац 92“ донели бројне титуле националног и међународног нивоа. Готово да нема спортских такмичења у којима ученици Бранислава Дмитровића нису освајали медаље. Од националних, балканских, медитеранских, европских и светских првенстава и купова, млади Пожаревљани су на достојан и частан начин представљали нашу земљу и град, бележећи врхунске резултате. Како истиче Дмитровић, поред остваривања спортских резултата, његови основни циљеви су да своје полазнике телесно оспособи, карактерно очврсне и од њих, уз подршку и сарадњу родитељима, направи карактерне, храбре и одважне људе, спремне на све животне изазове.
-Занимљив, и многима непознат детаљ је да сте имали и имате важне спортске функције ван Пожаревца.
– Тако је. Поред такмичарског и тренерског рада, обављао сам функцију Директора Карате Клуба „Партизан“ из Београда, био Спортски директор Српске карате Уније, имао функцију подпредседника и селектора Шотокан карате Федерације, а тренутно обављам функцију главног инструктора Шотокан карате Федерације. Учествовао сам на бројним међународним конгресима као делегат српских карате организација и био вођа пута током наступа селекција из Србије на међународним такмичењима у иностранству. Веома често сам ангажован као делегат и руководилац такмичења у Србији.
– Да ли је карате искључиво интересовање Бранислава Дмитровића?
– Поред каратеа, моја велика љубав је и професионални рад у рекреацији, поготово у домену Фитнеса и организације бројних акција и манифестација које спадају у делокруг активности Спорта за све, одговара Дмитровић – Тако, 2012.године у сарадњи са неколико пожаревачких спортских клубова, оснивам Спортско рекреативну Асоцијацију, која се управо бави организацијом активности из области Спорта за све и чији је главни циљ популаризација здравог стила живота.
Како протиче Ваш радни дан?
-Моје дневне активности су увек подређене професионалним и породичним активностима. Радни дан ми почиње у 8,00 часова, када у клупској канцеларији обављам послове везане за функционисање организације. Од 10,00 до 11,00 увек обављам лични тренинг, након чега настављам са менаџерским активностима везаним за руковођење Клуба и Асоцијације, прича нам Дмитровић – Паузу од 14,00 до 17,00 користим за редовне породичне обавезе набавке и кућних послова, док се од 17,00 до 22,00 селим у спортску дворану у којој водим тренинге. Трудим се да викенде увек максимално подредим породици и да што више времена проводимо заједно. Мој посао обилује путовањима по земљи и иностранству, и ове ангажмане користим да са собом на пут водим и породицу како би што више времена проводили заједно и свој живот испунили бројним искуствима упознајући земље, културе и занимљиве људе са којима сарађујем.
И за сам крај разговора, уобичајно питање за наше саговорнике: који су планови Банета Дмитровића?
– Сви моји планови везани су искључиво за васпитање и школовање сопствене деце, али и за константан неуморан рад у спорту коме сам посветио свој живот. Себе сматрам изузетно благословеним. Господ ми је подарио дивну и бројну породицу: отац сам троје дивне деце, којима сам максимално посвећен и у децембру очекујемо још једну принову, вели Дмитровић – Живот ми је омогућио да се бавим послом који неизмерно волим и коме сам са великом страшћу и посвећен. Трудим се да својим личним примером мотивишем што већи број људи да се укључи у спортско рекреативне активности, водећи здрав, активан живот испуњени позитивном енергијом и мислима.
Разговарао: Влада Винкић
Фото: Архива Б.Дмитровића