Пољопривредна школа са домом ученика „Соња Маринковић“ у Пожаревцу обележила је 10. октобар, Дан школе и 147 година постојања. Свечаној академији присуствао је велики број званица, међу којима и председник Скупштине града Пожаревца Бојан Илић, заменик градоначелника Саша Павловић, заменик председника Скупштине града Милић Јовановић, начелник Градске управе Александар Симоновић, члан Градског већа задужен за образовање Томица Стојановић, представник Браничевске епархије СПЦ јереј Владимир Кочабер, председник Општине Мало Црниће Малиша Антонијевић, председница СО Мало Црниће Горанка Стевић, представници Школске управе, војске, полиције, директори јавних и приватних предузећа и установа, директори средњих и основних школа и домова ученика, чланови Школског одбора и Савета родитеља.
НАЈСТАРИЈА ОБРАЗОВНА ПОЉОПРИВРЕДНА УСТАНОВА У СРБИЈИ
Подсећајући на богату историју ове образовне установе, директор Видоје Вукашиновић је истакао да је дефинисана мисија школе да се скоро век и по бави ширењем знања, вештина и искуства о пољопривреди, ветерини, производњи и преради хране, али такође тежи да негује дух заједништва разумевања, међусобног уважавања и друштвену одговорност.
-Почели смо са радом далеке 1872. године под називом Земљоделско – шумарска школа на бази закона који је у народној скупштини Књажевине Србије прихваћен 1870. године. Уживали смо углед високог ранга, а дипломе наших ученика прихватане су као пуноважне у целој Европи. Ове школске године 36 матураната образовних профила пољопривредни, ветеринарски и прехрамбени техничар, уписало је факултете и високе струковне студије. Према познатим подацима, Земљоделско – шумарску школу завршило је 160 ученика, а данас школу похађа 393 ученика у 9 образовних профила четворогодишњег и трогодишњег трајања. Радили смо до почетка Првог светског рата 1914. године, када је рад прекинут. Са новим подацима о школи сусрећемо се 1922. године, када је основана једногодишња Специјална пољопривредна школа, која 1928. године прераста у двогодишњу Специјалну пољопривредно – ратарску школу. За потребе организовања теоријске и практичне наставе подигнуте су школске и економске зграде. Данас на школској економији у функцији су фарма свиња, крава, ветеринарска амбуланта, радионица за прераду воћа и поврћа, мини пекара, машинска радионица, две савремено опремљене хемијске лабораторије, кабинет за рачунарство и информатику. Све ово омогућава повезивање теорије и праксе и пружа ученицима усвајање знања, вештина и ставова неопходних за стицање општег образовања и образовања за савремену пољопривредну производњу, наглашава Вукашиновић.
Године 1951. школа прераста у Пољопривредно – машинску школу у којој се омладина оспособљава за руковање и оправку пољопривредних машина. До нове, квалитетније промене долази 1953. године када поново ради као Нижа пољопривредна школа. У том периоду од имања школа поседује 40 хектара, а данас школска економија располаже са 80 хектара земље и у 4 пластеника узгајају се ратарске и повртарске културе, цвеће, воће и винова лоза. Нова етапа у развоју Пољопривредне школе почиње 1967. године када прераста у Пољопривредно – прехрамбени школски центар „Соња Маринковић“ уводећи уз пољопривредну, школовање ученика за прехрамбену струку.
-Школске 1996. године отварамо модерно уређен дом ученика који пружа одличне услове за учење, друштвени живот, лично усавршавање и рзвој ученика, станара дома. Успостављена квалитетна сарадња са Министарством просвете, локалном самоуправом и социјалним партнерима омогућила нам је да унапређујемо материјалне услове живота и рада ученика. Обновљене су подрумске просторије које се користе за ваннаставне активности ученика, просторије у кругу школске економије намењене организацији практичне наставе, реновирани тоалети у обе школске зграде, адаптирана и проширена школска пекара са свечаном салом, опремљене хладњача и радионица за прераду воћа и поврћа, рекао је Видоје Вукашиновић. Он је навео да школа учествује у бројним пројектима који нису оријентисани само на пољопривреду, већ и на развијање вредности солидарности, поштовања другог, толеранцију… Такође, најавио је бројне инфраструктурне радове у циљу побољшања материјалних и просторних услова за рад, међу којима је најважнији доградња и проширење дома ученика, а средства за овај пројекат у износу од 75 милиона динара обезбедила је Банка за развој Савета Европе и Министарство просвете – сектор за ученички стандард.
АМБИЦИОЗАН ИНВЕСТИЦИОНИ ПЕРИОД
Председник Скупштине града Бојан Илић је навео да је у претходне три године локална самоуправа за предшколско и школско образовање издвојила више од 1,8 милијарди динара. У ову суму новца улази финансирање школских и предшколских установа, али и улагање у објекте и обнављање и модернизацију наставних средстава.
-Много је знања размењено под кровом ове школе и све то је дало директне разултате у виду младих стручњака пољопривредне струке који су своја прва знања стицали управо овде. Руководство школе у сарадњи са градом не размишља само како да струци подари младе сјајне умове, већ и како да их приволи да себе и своја домаћинства развијају у свом крају. Тако смо заједно са Фондацијом „Ана и Владе Дивац“ спровели пројекат у коме смо кроз конкурс „Оснаживање младих пољопривредника“ донацијама помогли 10 младих пољопривредника са најбољим пословним идејама који су завршили вашу школу. Инвестициони период за Пољопривредну школу за период 2020 – 2022. година је веома амбициозан и обухвата улагања од близу 30 милиона динара за замену кровног покривача и сређивање фасаде на згради старе школе, реконструкцију кровног покривача на фискултурној сали, реконструкцију и адаптацију објекта спољног магацина, одвајање економског дворишта од школског, реконструкцију, адаптацију и доградњу винског подрума и пресвлачење саобраћајница нових хабајућим слојем асфалта, закључио је Илић.
НАГРАЂЕНИ
Поводом Дана школе награђени су ученици који су постигли одличан успех и изузетне резултате у ваннаставним активностима и на такмичењима. Директор школе Видоје Вукашиновић и председник Школског одбора Љубомир Миленковић уручили су јубиларне награде запосленима који су у школи провели 10, 20, 30 и 35 година. Награде су добили: Ружица Берић, Зоран Илић, Никола Милић, Биљана Васић, Станиша Радовановић, Весна Стевић, Роберт Стојиловић, Мирослава Гаић, Мирославка Хркаловић, Биљана Мрђа, Добрица Филиповић, Добрица Поповић, Биљана Гунић, Миодраг Лазаревић, Јовица Милетић и Станица Савић. У заслужену пензију испраћени су: Јелица Милошевић, Новица Здравковић, Маргита Милић, Нада Милановић и Миодраг Лазаревић, који се пригодним речима захвалио у име награђених.
Д.Динић