Град Пожаревац, 24. марта обележио је 17 година од НАТО агресије на Савезну Републику Југославију. Полагању венаца крај споменика Слобода, претходио је пријем у свечаним салонима градског здања, који су за породице погинулих бораца у оружаним сукобима 1991. и у НАТО агресији 1999. године, организовали градоначелник Миомир Илић и председник Скупштине Бане Спасовић.
Градоначелник је истакао да је ово прилика да се ода почаст борцима, који су бранили српски народ 1991. и Косово и Метохију од издвајања из Србије. Локална самоуправа и ове године помоћи ће породицама погинулих и рањених бораца као што то чини свих ових година.
Венце и букете цвећа, крај споменика Слобода, у знак захвалности за јуначка дела бораца, положиле су делегације Браничевског управног округа, Града Пожаревца, Руске федерације, СУБНОР-а, војске, полиције, СПС-а и СНС-а, чланови борачких породица, грађани Пожаревца.
Након минута ћутања, председник СУБНОР-а у Пожаревцу Драган Лазовић говорио је о 78 дана бомбардовања, о страдању 1.000 припадника војске и полиције од којих је 19 је са територије Браничевског округа.
У великој сали пожаревачког Центра за културу, потом је одржана свечана академија под називом “Да се не заборави”. Започела је Химном „Боже правде“ у извођењу Градског женског хора “Барили”, а настављена беседом градоначелника Миомира Илића.
У пригодном програму наступили су ученици Музичке школе “Стеван Мокрањац”, а затим је приказан кратак филм о бомбардовању СРЈ пре 17 година.
Обележавању седамнаестогодишњице од НАТО бомбардовања присуствовао је и заменик изасланика одбране Руске федерације у Београду пуковник Малишев Александар.
НАТО је током 78 дана извео око 2.300 ваздушних напада, гађајући 995 објеката, а обавио је око 25.000 летова, ангажујући 1.150 борбених авиона и лансирајући око 420.000 пројектила укупне масе око 22.000 тона. У акцији “Милосрдни анђео”, убијено је 1.009 припадника Војске Југославије и преко 2.000 цивила, док је око 6.000 људи теже и лакше повређено. Уништена су 54 објекта путне инфраструктуре, од тога 45 мостова. Оштећено је или уништено 25.000 стамбених објеката, 14 аеродрома, 28 железничких мостова, 176 споменика културе, од којох 23 средњевековна манастира и 561 објекат Војске Југославије. Нанета је материјална штета, према незваничним проценама од око 100 милијарди долара.