Прво полугође у пожаревачким школама почело је без униформи мада су у Министарству просвете Србије раније најављивали да ће бити обавезне. Одустало се након анкете спроведене у школама које су се половично изјасниле за ову идеју и повратак ђачких униформи. Од 71 школе на Браничевском округу за ношење униформи изјасниле су се 62 и овде је ова идеја, за разлику од неких других крајева Србије, добро прихваћена али не и примењена.
У самом Пожаревцу за ношење униформи изјаснило се око 60 одсто родитеља. Испречили су се трошкови, јер не може све да се свали на родитеље, а школе не могу да финасирају куповину ове врсте одеће. Министарство просвете се о том проблему није изјаснило.
Једина школа која је од 1.септембра увела неку врсту униформе је „Јован Цвијић“ у Костолцу. Са одлуком се сагласио Савет родитеља школе и купљене су мајице са амблемом, које по речима директора, Серџа Крстаноског, носи око 80 одсто од 1.200 ученика. Мајице су платили родитељи по цени од 350 динара. То је, по речима директора, привремено решење, јер униформе подразумевају комплетно опремање и ту је већ проблем и са новцем и са величинама. За сада се, једнобразнe мајицe деци допадају.
Мајице, иако јефтине, очигледно нису решење, јер шта када дође зима? Само мајица, мајица преко џемпера или дукса је оно што занима родитеље који воле да прикладно и топло обуку децу када пођу у школу. Ученици са друге стране, сходно свом узрасту, можда и понесени креацијама модне дизајнерке Драгане Огњановић за прваке ОШ „Свети Сава“ у Врчину, униформу виде као лепу одећу у којој ће бити запажени и по којој ће се распознавати. Више их занима како ће у њој изгледати него колико је практична и доступна родитетељским новчаницима. Униформа, коју је направила Д. Огњановић кошта 6.000 динара. Рачуница даље каже да су потребне две униформе за сезону. Ако имате два ђака, све се дуплира.
СОЦИЈАЛНИ СТАТУС И КОЛЕКТИВНИ ДУХ
Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић посетио је школу у Врчину и том приликом између осталог изјавио „да је увођење униформи увођење реда у школама, да ђачке униформе смањују утицај социјалних разлика и да развијају колективни дух и осећај припадности школи“. Педагози који свакодневно раде са децом имају свој став:
-Спровели смо анкетирање родитеља по препоруци Министарства просвете, каже Светлана Спасић, педагог у ОШ „Свети Сава“ у Пожаревцу и било је недовољно „за“ да превагне увођење униформи. Тако ће остати док Министарство не пропише обавезу и уз њу начин финансирања, јер школе немају својих средстава да их плаћају, чак ни за социјалне категорије. Треба размислити и о томе да деца расту и да им треба неколико униформи у току школовања, затим варијанте зимске и летње униформе, шта је са ципелама и осталим пратећим стварима… С друге стране, тај социјални моменат униформа не може да прекрије ни покрије и да доведе до статуса да сви буду исти. По мени, социјални моменат није кључни аргумент у заговарању униформи. Више је припадност школи и начин функционисања деце међу собом, јер је то нешто што их повезује.
У ОШ „Краљ Александар I“ родитељи су у анкети били подељени:
-Мој лични став, рекао нам је директор школе Горан Сегер, је да униформе треба да постоје због социјалног фактора и заштитне улоге, зато што доносе кодекс облачења и кодекс понашања. Униформе би донеле и бољу безбедност за децу и унутар школе и на улици. Пре свега, униформе треба да буду једноставне и да имају радни карактер.
Да би постале обавезни ђачки имиџ у Србији, униформе очигледно треба да испуне много захтева – да буду лепе и модно дизајниране, практичне, да не коштају много, да одговорају свим временским условима и да деца желе да их носе.
Какву униформу желе ђаци?
Емилија Јотић, ученица VII /2 ОШ „Свети Сава“: – Носила бих униформу када би се сви у школи сложили и када би им се свидела. За девојчице би лети могла да буде сукњица, а зими хеланке или неке фармерке. Не свиђа ми се што нека деца у школи носе скупе ствари, па се ругају онима који немају.
Невена Митић, ученица V /3 ОШ „Краљ Александар Први“: Лепо је имати униформу и ја бих волела да је носим. Са другарицом сам разговарала и замислиле смо да дечаци имају кошуље, панталоне и можда неки сако, а девојчице би имале неке сукњице и кошуљице… Мојим родитељима се свиђа идеја да носимо униформе.
Љубица Лаловић, ученица III/3 ОШ „Краљ Александар Први“: Било би лепо да носимо униформе. Свиђа ми се да сви имамо исто. И мојим родитељима се допада ова идеја, гласали су за униформе.
ЖИВКИЦА ЂОРЂЕВИЋ, ПЕДАГОГ:
ИЗМЕЂУ ЛИЧНОГ ИЗБОРА И НАМЕТАЊА
„ Начин облачења представља вид социјалне комуникације за адолесценте и приближава их социјалној групи вршњака истих или сличних интересовања и склоности. Лични избор је оно што адолесцент жели. Они ће радо обући исту гардеробу, што видимо када су неке школске манифестације у питању, ако процењују да је то значајно и смислено. Воле да имају исте мајице када раде као волонтери, исту одећу када наступају у хору, на завршетку школовања јако су поносни што сви на мајицама имају исту поруку. Притисак одраслих, да се једнако обуку, прихватиће ако морају, и тражити прву прилику да се наметнуте гардеробе „отарасе“, став је Живкице Ђорђевић, педагога у Пожаревачкој гимназији.